- Je l sreda danas? - Nije. Jel hoćeš da bude? - Hoću. - Dođi. Plašila sam se da ti se dopao moj ego i ono što on ljut iz obesti govori kad je sam ili kad je pijan. A dugo je sam. Ponekad pijan. Pa...
Našla sam te Nisi se dobro sakrio Čak i da jesi Svakako bih te našla I uvek ću te naći A da te ni ne tražim Ne važi se što se od mene skrivaš Ne važi se što te tražim U svakom licu Promuklom i bledom Ne važi se Ne važi se ni što ovoliko patim Što...
Imam tu nesreću da pamtim detalje, horoskopski znak tvoje majke, prvu krisom ispaljenu cigaretu, prve naše zagrljaje, starosno doba kada su prvi put tvoje suze zbog ljubavi pale. Ti imaš tu sreću da odmah zaboraviš. Poljubiš, slažeš i ostaviš. Nekima se čak ni imena ne sjećaš. Zašto bi ih i pamtio? Ni sam ne znaš...
Kao klinac sam se ložio da budem pilot. Čekaj, zar svi nismo? Nakon toga sam želeo da budem vojnik. Poznato? Zatim kuvar, psiholog, profesor engleskog, policajac, arhitekta… Mislim da bih mogao do sutra da nabrajam. Isto tako mislim da bi moja psihoteraputkinja imala svašta nešto...
Da li ste ikada zaronili lice u najbistrije more? Ja jesam. Sinoć, ispod dva velika kišobrana koja su se grlila, ljubila su mi lice dva topla oka. Dva Nikolina oka. Sreli smo se za vreme krupnih pahulja, za vreme velikih nanosa snega koji su bili svuda...
Počinjem priču o tome kako se suza liječila srećom, a osmijeh neiscrpnom dužinom radosti. Istu onu priču koja se nije rodila u vrtiću ili iz mlađih godina. Govorim o onoj koja se rodila na putu ka zrelim godinama. Sjećam se da mi je zadnje bilo...
Imao je oči pesnika. One krupne, setne oči, ograđene ruskim tajgama, u čijem se središtu nalazila jutarnja magla. Retko kog bi puštao u tu svoju šumu. Posebnima je bilo dozvoljeno da se izgube i da večno koračaju tu. Kada bi padala kiša, obično je bila kratka,...
Mirišu kolačići, baš kao oni iz babine kuhinje. Osjeti se miris cimeta, vina koje se prosulo po stolovima , čuje se lagano pucketanje vatre iz kamina. Kažu da je sinoć valjalo ostaviti neke kolačiće na stolu, da mirišu i „oblače“ duši najljepše cipele. Bilo je...
Jutro je na zalasku. A meni se ne budi. Novogodišnje lampice se hlade od celonoćnog isijavanja. To je samo maska. To je samo reklama. Dovode nam Novu godinu na vrata, pre vremena nam dovlače vrata i otvaraju prozore, na pragovima izuvijani papiri koji bi da...
Onog trenutka kada sam prvi put otvorio oči, talas miline me je zapljusnuo i učinio da ih ponovo spokojno sklopim, predvođen tihim, umilnim šapatom koji je od nekud dopirao. Ne sećam se kako su me oslovili u tom trenutku, ali mogao sam da osetim plimu...