Oči tvoje prozor su jedini za večnost prezrelog života moga. Svetlost što preliva dane. Trajanje, u kapima duše što ostaje, prašina od srca osušenog tugom čekanja, čežnjom bolnom, nejakom. Osuđen sam na život u večnosti takvoj, bežim u napuštene strane razuma, svesno ćutim puzeći po beskraju oka tvoga, beskorisno dišem nevažni život, sopstveni dah preti da...

31 oktobra, 2014 /