Noć! Oko mene tama. Ništa se ne vidi. Nakon dugo vremena tužno lice Mjeseca opet se smije. Ne vidim, samo čujem ga, poput hijene zavija skriveno teškim oblacima iz kojih hladne kiše neumorno padaju.   Ulice poput ogledala, prazne. Nigdje nikoga. Ljudi su nestali. Čovjek od čovjeka skriven je šiframa. Svatko u svojoj aplikaciji, svom isprepletenom svijetu, umjetnoj zagušljivoj matrici prilagođenoj standardima energetske učinkovitosti.   Stojim na...

26 juna, 2019 /

Danonoćna pijanstva. Rokenrol. Svirke i koncerti. Davanje sebe svetu Sasvim te istroši. Vidim ljude raznih generacija U glas pevaju večne pesme. Baterije se ponovo pune. Posle koncerta Upoznajem čoveka starijeg od mene Kaže bio je na istom mestu pre 23 godine ima troje dece Deca su mala treba to nahraniti Obući, vaspitati i voleti. Slabo se sećam celog razgovora Ali govorio...

30 maja, 2019 /

Noć je imala savršenu snagu Da satre u ćošak I pošalje svoje demone da me unište. Prepuštao sam se ludačkim mislima Dok se jutro ne bi odlučilo Da se smiluje i pomogne. Borio sam se Bez štita Imao sam samo reči. Nekada i one znaju da stanu na njihovu stranu I onda pomoći nema. Ležiš u...

06 oktobra, 2017 /

Ako me zavoliš - ti nemoj Da zavoliš nikad Mojih deset minuta od Senja do Ćuprije, Prvu ulicu desno; Neke stvari nikad smešne neće postati Dok biće sasvim smešno o njima plakati život ceo. Ako me zavoliš - ti nemoj Da voliš moje trenutke U kojima ćute tišine Ni ove grudi Gde moji se pohranjeni...

02 avgusta, 2017 /

Nigde ja sa tobom nisam bila. Ni na onom oblaku, koji je tvrdoglavo celog popodneva, lebdeo ispred sunca. Istim tempom, i u istom smeru. Ne praveći, ni najmanji raskorak. Kao da je pokušavao da se sprži, dok je srkao vlagu iz vazduha. Ni na onoj obali. Kada se otisnuo, oronuli ribarski čamac. Nismo ga gledali na sredini ušća, dok...

14 jula, 2017 /

Snovi su me napustili, kažu dosta im je tebe. Dosta im je te priče koju vrtiš u krug, zavrtelo im se u glavi, muka im je.   Kažu doneo si neke loše kiše, zaklonio Sunce, ukrao duge, ulovio leptire, ispomerao mi svetove.   Kažu još i da ne umeš ni da grliš, ni da pričaš, ni da maštaš, da me prečesto puštaš, predugo nestaješ, i da...

10 aprila, 2017 /

  Zgrčio sam se od želje da te čujem, jer bila je noć. Možda mi te je tražio alkohol, možda njena nemarna reč, zaboravljene slike u zaboravljenom folderu, neki poznat miris, iako se tvoj odavno izgubio, a možda ga nikada nisam ni znao. Zgrčio sam se od hladnoće uspomena koje mirišu na oktobar, ili je to...

13 novembra, 2016 /

U prvom činu si kraj računara. Čekaš rešenje o penzionisanju. Radio si trideset godina. Svakog radnog dana. Nisi tražio bolovanja. Pratiš politiku. U drugom činu si već penzioner. Kupuješ sinu i sebi po par novih cipela. Šetaš, tobože. Brineš – sin nema uvek posao. Država je u haosu. U trećem činu – bolnica. Srce, kažu. Ne valja. U...

04 novembra, 2016 /

Noć opseda Dok se senke po zidovima Spajaju u jednu tačku crnila Sve je odavno zamrlo Sem jednog svetla U jednoj sobi Gde vreme stoji. Magični trenutak postojanja Opravdava zašto volim noć I ublažene demone Koji spavaju duboko u meni Kao i svi ostali negde tamo Jedini sam budan kada svet ne diše. Kazaljke se više ne čuju Osećam se...

03 novembra, 2016 /

Čekao sam je strpljivo i gledao levo, pa desno. I tako naizmenično nekoliko puta. Rekla je da ne voli kada ljudi kasne. A kasnila je. Govorio sam sebi da je to samo tri, četiri minuta. Možda se zadržala na semaforu, možda je srela nekoga koga...

20 septembra, 2016 /