06 okt Gluvo doba
Noć je imala savršenu snagu
Da satre u ćošak
I pošalje svoje demone da me unište.
Prepuštao sam se ludačkim mislima
Dok se jutro ne bi odlučilo
Da se smiluje i pomogne.
Borio sam se
Bez štita
Imao sam samo reči.
Nekada i one znaju da stanu na njihovu stranu
I onda pomoći nema.
Ležiš u posekotinama svoje glave
Unutrašnji glasovi ne prestaju
Ne osećaš ni sopstveno disanje.
Sada pored sebe imam osobu
Zbog koje sam pobedio noć.
Demone sam pojeo za večeru
A kosti okačio kao trofej iznad svoje glave.
Sat prelazi pola 4
U ovo vreme je znala da
udara sa svih strana
Sada me samo plašljivo posmatra iz tame
Dok se ja smejem
i oslobođene glave slušam tišinu
koja poklanja mir.
Autor: Stefan Kirilov
Fotografija: weheartit.com
Sorry, the comment form is closed at this time.