03 nov Konačni mir

Noć opseda

Dok se senke po zidovima

Spajaju u jednu tačku crnila

Sve je odavno zamrlo

Sem jednog svetla

U jednoj sobi

Gde vreme stoji.

Magični trenutak postojanja

Opravdava zašto volim noć

I ublažene demone

Koji spavaju duboko u meni

Kao i svi ostali negde tamo

Jedini sam budan

kada svet ne diše.

Kazaljke se više ne čuju

Osećam se  kao poslednji čovek

Na ovoj planeti užasa

I mnogo sam srećan

Što nema nikoga u blizini

Da poremeti

Ovaj dugo očekivani mir.

Autor: Stefan Kirilov

Fotografija: tumblr.com