Nedeljom me ne pitajte ništa jer znam sve a ništa vam neću reći. Nedeljom se setim onih koji me ne zaboravljaju i saznam zašto ne dolazi onaj kog ja ne prestajem da se sećam. Nedeljom ne pišem poeziju. Nedeljom hvatam svaku reč u letu. Nedelja je...
Eto te opet. Nenajavljen. Neodoljiv u svome „Ne mora niko da zna“ Eto te, snom putuješ Ranom zorom u nedelju. Ne da mi se da se budim Jer nestaćeš kroz krmeljive obrise jutra. A ovde sam ničija, Ničija do tvoja, Nedeljom ujutru u snu. Još samo tri minuta, Tu malu večnost, Dok se tvoj lik ne izgubi...
Nedelja je tek počela. Sat otkucava ponoć. To je jedan od onih starih satova što zaista otkucavaju. Jednom. Drugi put. Treći...
Nedjelja, kao neiskusna žena, naviknuta da izjednačava ljubav. Ukus zrele narandže, vreli fokaćo i nota friško kupljene lavande. Dovoljno da ne poželim da me popije na eks i da mu ne ostanem kao posljednji gutljaj, već da me lagano gustira a da ne ostane žedan....
Nedelja je dan kad se meni u šaci drže trešnje i gleda u beskonačnost rupa prostirke nad našim glavama. I zato mrzim kad neko nedeljom umre baš kad sam ja puna nade daleko u nebo pogledala, čak možda i videla malo, na kratko, bose, zatim...
Nedeljom ja mnogo duvanim - one crvene i jake. Sa sećanjima ispijam kafe. Povremeno kašljem. Ostavljam otvoren prozor sve i da je hladno. Nedeljom zaobilazim univerzum, prokopavam razum, istražujem mogućnosti prošlosti, odškrinem vajber (ili viber) i na brzinu, kao da me neko vidi, pogledam ti...
I ne znam baš šta da ti kažem, sve teže je nebo pod kojim te volim. Dani su razmaženi dok krvavo se vuku činjenicama pretučeni. Ulica je katkad uska katkad preuska za korak koji bi da se pokrene, a i ja sam omrtvila nešto da...
Kao i svake nedelje ja se pitam kako da je preskočim kad već ne mogu da je zaobiđem. Jer nedeljom sam onaj čovek koji preko nedelje ne stiže na red što od obaveza, posla, umora, usput pokupljenih osmeha to zbog sebi date direktive da to...
Mama mi je rekla: “Nemoj da razmišljaš nedeljom popodne.” Kad bih samo jednom mogla da budem ponovo poslušna devojčica! Onda bih se probudila u nedelju i skuvala kafu za Žmua. Dan bi počeo otvaranjem prozora i čašom hladne vode. Nedelja popodne bi bila malo televizije, a...
Snovi su ovog nedeljnog jutra providne lepljive niti koje me vuku nazad pod toplotu pokrivača, kad krenem da se odvojim od njih protestvujem ali mlako, da mi ne pobegnu u nepovrat. Hipnotišu me ponekad, priznajem, baš kao lepota moje dece. Gledao sam je malopre, moju...