-Je l' Sunce sada uzelo moj balon? -Nije Andrej, balon će pući. -Nije tako! Sunce voli balone. Uzeće ga i sijaće jače. Pobeđeni tata je slegnuo ramenima i uhvatio mališana za ruku, ali mališan nije hteo tek tako lako da se preda: “Sijaće jače jer je srećno.” Seo je pored...
Usamljenost nije pustinja bez ljudi, vakuum gde nema zvuka, to je gužva, metež, sedenje u kafiću koji je prepun ljudi, toliko da jedni drugima sede u krilu, a ti se osećaš kao da ne pripadaš tu. Kao da ne pripadaš nigde. Nemir koji te proždire,...
Nada je šetala sa svojim drugom Aleksom, koji je nesigurno uhvatio za ruku. Dok su šetali, videli su metež kod Brankovog mosta. Znači, neko je danas odlučio da sve okonča. Što se više približavala videla je sve jasnije lik te osobe. Preplašenog lica, upalih sivih...
-Šta planiraš da radiš kad porasteš? -Da putujem. -Mislila sam više, šta ćeš da radiš, da bi preživela? Kakav ćeš život da živiš? -Moram prvo da porastem, da bih znala da ti kažem. -Dano, svi smo mi već veliki. -Nismo, ja sam derište. Prekini da postavljaš komplikovana pitanja. -Prekini da se...
Desi se nekad da kada dođem u Beograd, ne zateknem ga onako veselog i šarenog kakvog sam ga ostavila. Stuštio se, sakrio se, previo se, ne prepoznajem ga. Beograd, samo što ne zaplače. Posiveo je. Stidi se nečega…Izazove mi tako neki gorak ukus u ustima....
Sedeli smo na ljuljašci i pili čokoladno mleko. Naše mesto u malom gradu, prepuno ljudi. Došla si iz Beograda. Meni se tada Beograd činio kao drugi svet. U pozadini se čula Lana Del Rej i pesma “Video games”. Ti se okrećeš i kažeš: “Kada porastem i budem neki veliki dr/mr...
Kafanicu sam otvorio pre nekoliko godina. Svaki put se začudim kada kažem broj naglas, punih četiri, ej. Kako vreme brzo prolazi. Ne znam samo u kom trenutku je počelo da proleće pored mene, a da ja to i ne registrujem. Živim od tog prihoda. Lako...
Deda Ivo je često znao da mi priča o stepenicama. Govorio je:”Kada se penješ, nikada ne smeš da gaziš ljude. Ljudi nisu za gaženje. Stepenice su. Čini mi se da dolazi vreme gde se to meša.” Završavao je svako svoje izlaganje time. Sada smo sedeli...
-I tek tako si došla? Zbog njega? Je l’ se pitaš što on nije pošao zbog tebe? -Jeste zbog njega, ali zaboravljaš i da je zbog samoće. Počela sam da se gubim, dala sam sebi rok godinu dana, izdržala godinu i po i nije mi bilo...
Prilikom svakog pakovanja, soba se sama od sebe pretovi u Ali Babinu pećinu i zečiju rupu bez dna. Pokušavam da organizujem ćošak po ćošak, puštam Bajaginu “Daljinu, dim i prašinu” kao teranje kontri komšiji od čijih depresivnih pesama i meni počinje da nedostaje njegova devojka. “Komšo, druže...