Volim te. Kako to misliš. Tako, lepo. Šta ti bi. Što, ne smem. Ma smeš, nego - otkud to. Pa šta, kao nisi znao. Pa jesam. Pa. Pa ništa, nisam navikao da to kažeš. Pa znam, navikao si da gunđam, to stalno radim, ali znaš,...
Srećan ti praznik, mala. Želim ti da se uskoro zaljubiš do ušiju. Pa hvala ti. Molim te, dodaj nastavak "u nekog ko je svetlo", dosta mi je više mrakova i tunela. Računaj da sam dodao, to su one želje koje se prećute, jer sve misliš,...
Uobičajen sat pred večeru. Igor A. sedi u velikoj fotelji uz prozor. Pogleda na časovnik. Sedam i petnaest je. U poslednje vreme žali se ženi na bolove u grudima. Danas je to malo popustilo. Možda zbog vremena. Soba u kojoj sedi je uska, dugačka, s...
Kada zatvorim Vrata sobe A otvorim Vrata bola I ugasim svetlo A upalim mrak Legnem Napravim mesta Za suze Bol Nostalgiju Tada pišem o tebi Tada postaješ stvaran. Autorka: Marija Jovanović Fotografija: tumblr.com ...
U prvom činu si kraj računara. Čekaš rešenje o penzionisanju. Radio si trideset godina. Svakog radnog dana. Nisi tražio bolovanja. Pratiš politiku. U drugom činu si već penzioner. Kupuješ sinu i sebi po par novih cipela. Šetaš, tobože. Brineš – sin nema uvek posao. Država je u haosu. U trećem činu – bolnica. Srce, kažu. Ne valja. U...
Hodamo kroz noć Bosih stopala Po oštroj ivici samurajske sablje Ideš iza mene I nazireš mi obrise struka i kukova Zaboravljaš da je ispod nas provalija U koju mogu da te gurnem Dovoljno je samo da se na peti okrenem I prstom ti nos dodirnem I da nesretnim slučajem nestaneš Da te mrak pojede Zato ostani...
Držao ju je za ruku na klupi u parku. Plakali su zajedno. Suza joj je skliznula niz obraz i dodirnula gornju usnu. Bila je slana. Trepavice su je pekle. Obrisala je lice slobodnom rukom. Neće više plakati. Poljubila ga je u obraz i ustala....
Čaša crnog vina i kreativna samoća su je ušuškali te noći. Sjedila je u fotelji prekrštenih nogu, ogrnuta bade mantilom. Fokusiran pogled kroz prozor djelovao je kao da vidi svaki detalj noći, kao da vidi kako veče u krilu umiruje dan i baca mjesečinu na...
Bila sam mala i bojala sam se mraka. Nije me bilo strah babaroge. Plašila sam se da je mrak jedno veliko ništa. U gomili strahova, za decu se nekako uvek zalepi taj strah od mraka. I svako ga drugačije vidi. Onda je tu strah od buba. Strah...
Moja Dr House sestra je moja prva lekcija o različitosti koja se bezuslovno voli. Kad smo bile male, ručale smo samo da bi nam dali da pojedemo nešto slatko. Od kafe je tada deci rastao rep. A mrak je pretio da i bez toga proguta čak...