Smejao se. Baš se smejao. Pomalo je i vrištao, gušio se. – Ne verujem ti. – Kunem se. – Ma i dalje ti ne verujem. – Kako da te ubedim? – Možemo da se ljubimo. Na primer. Sad sam se ja smejala. – Moram onda da se pomerim. – Pa mogla bi...
Moja Dr House sestra je moja prva lekcija o različitosti koja se bezuslovno voli. Kad smo bile male, ručale smo samo da bi nam dali da pojedemo nešto slatko. Od kafe je tada deci rastao rep. A mrak je pretio da i bez toga proguta čak...
Ona nije jaka. Definitivno. Mada, nije ni slaba. Bar se nada da nije. Ne voli biti nesposobna, nezaštićena žena. Iako tako prija kada je on zove „mali”. Nije navikla da se gura. Nije naučena da se svađa i ljuti. I kada to čini, radi to...
Slušam je, istu, više od tridesetak godina, ili se bar toliko sigurno sećam. Od kad je velika zemlja počela da nam se raspada spontano smo se navikli na nju. Postala je svakodnevna, kao špica za dnevnik, reklame, crtani film. Ista se koristi za scene iz ratova...
Svako jutro, iako počinje isto, donosi dan velikih izazova – videti u par sati što više od nekog andaluzijskog grada, upoznati se sa njegovim stanovništvom i osetiti bar deo tradicije. Budilnici zvone jedan za drugim, jedan po jedan ustaje iz kreveta i trči u toalet,...
Teško je setiti se detinjstva i najikrenije ljubavi. Bez brige i straha. Čiste, samo zato što je ljubav. Onda odrasteš i sasvim slučajno ti se to ponovo desi. Crvenim, ali priznajem. Kod mene je u pitanju jedan grad, ne toliko atraktivan ni popularan. Prosečan, ali...
Ne postoji formula za magičnu sreću. Ili si srećan ili nisi. Kad bismo želeli sebi sve ono što poželimo drugima u prvoj nedelji u godini, nikad ne bismo imali neostvarenih želja. Zažmuriš i poželiš: zdrav sam. Smejem se. Zaključila mi je pet iz matiša. Upisala sam...
Jedan Veliki reče da su u životu najlepše želje. Jesu, ali ono sto je neophodno ponavljati, čega smo svesni samo na verbalnom planu, je da su želje najlepše već po samom svom postojanju. Po načinu na koji nam pokrenu emocije i oboje dane maštom. Po...
Gde je nestao praznični duh? Da li, kada nema para, nestaje i volja za praznovanjem? Zbog toga, sigurno, vidno sve manje ljudi proslavlja ovo veče svečano (česta izjava je da neko „neće nigde” na ovu noć), izostaje i sam praznični duh oko ovog, ali i obližnjih...
Neki počeci nas iznenade. Ne možeš ih zavezati u čvor sa novogodišnjom jelkom, pričom o Deda Mrazu i preokretu koji sledi. Nekad se početak desi negde u sredini. Obično ga Žmu izmisli, a ja nažvrljam. – I šta bi ti bio u sledećem životu? – Čobanin...