Dragi dnevniče, prošle nedelje je umro Manda. A ja sve nešto ne verujem da su se za zauvek sklopile njegove plave oči. Ljudi sa onakvim očima ne mogu da umru. Američka deca fanatički veruju u Deda Mraza. Mi smo verovali u Tihog, i Prleta, i Mandu....
Bila sam mala i bojala sam se mraka. Nije me bilo strah babaroge. Plašila sam se da je mrak jedno veliko ništa. U gomili strahova, za decu se nekako uvek zalepi taj strah od mraka. I svako ga drugačije vidi. Onda je tu strah od buba. Strah...
– Mogla bi malo da oladiš sa tom romantikom i izlivima nežnosti. Viber prepiska između moje Dr House sestre i mene pretvorila se u razmenu dečjih fotografija i raznoraznih fizioloških i bioloških iskustava. Kad je čije dete kakilo. Na koliko često jede. Hoće li se grudi...
U lekciji iz anatomije piše da je 70% ljudskog tela voda. U onih 30% stane sve ostalo. Koža, mišići, duša i snovi. Sanjala sam. A sanjati se još može otvorenih i zatvorenih očiju. Imali smo po 19 godina i novogodišnje sijalice na domskom prozoru u maju. Imali...
Svaka naša godina ima tri rajske nedelje. Kada sam starija od Žmua. Tri nedelje. Počinju mojim rođendanom u aprilu, a završavaju se njegovim u maju. Tri nedelje ravno. 21 dan. Žmu kaže kako je on tada najveći frajer. Šeta stariju curu. A ja sam tri nedelje matora....
,,Lako je biti težak, teško je biti lagan.” Ovakvim se rečenicama zakucavaju svi izgovori. U zemlju. Da se ne podignu više nikad protiv čoveka. Dakle, poruka svima „koji vide a ne čuju“: najlakše je stalno biti ljut. Još je jednostavnije okrivljavati ceo svet za najmanju ličnu nedaću....
Samo ti, ja i Italija. Samo naši prsti isprepleteni. Samo tvoj poljubac tik uz usne. I svaki sledeći na njima. Samo pogledi, Venecija i vetar. Samo bez romantike, brzo i iznova, kao kad se smeješ. Udahni me. Podigni i zavrti. Samo me obgrli trepavicama i upij očima,...
Ponedeljak nikad nije bio tako ponedeljak. Onako kako ga nas dvoje razumemo. Počela sam da priželjkujem zvuk tvog alarma, samo da se kraj tebe budim. A već imam 29 godina – i nije ništa strašno, jer si me 29 puta poljubio u teme, toliko glasno i...
Ne volim krajeve. Pa čak ni kada su krajevi perioda koji je umeo ponekad biti težak. Krajevi u meni bude setu. Melaholiju. „Čudnilo”. Prazninu. Ne volim krajeve. Sećam se, u detinjstvu, umeli su me rastužiti čak i krajevi serija. Završeci. Taj, neki čudan osećaj da...
Zbog čega se sve nismo lomili. Od nečeg mora da se umre. To je bila Norina parola u srednjoj školi. Naša mladost je bila šifra za sva rizična ponašanja. Godinama smo stizale kući u zoru. Jastuke smo šarale šminkom i suzama. I bilo nam je bitno...