27 jun S one strane duge

Dragi dnevniče, prošle nedelje je umro Manda. A ja sve nešto ne verujem da su se za zauvek sklopile njegove plave oči. Ljudi sa onakvim očima ne mogu da umru.

Američka deca fanatički veruju u Deda Mraza. Mi smo verovali u Tihog, i Prleta, i Mandu. Lepša strana života je bila „s one strane duge“. Gde se sve svodi na „fazone i fore“.

Sad se sve svodi na nevericu.

I na činjenicu da odrastanje prati starenje.

A na taj „muzički tobogan” nas nisu pripremili.

Pomalo me pecka u grlu. Treba da objasnim K. da nije strašno kad heroji našeg detinjstva počnu da gube moći. Da nije strašno kad pegazi iz našeg detinjstva počnu da sklapaju krila.

Sve dok im veruješ i letiš kao da su i dalje tu. Čak i kad ne znaš šta te čeka. I kad je sve teže i teže da prošetaš s one strane duge.

…

Dragi dnevniče! Ovde peče sunce. I polako se učimo da dišemo na škrge. Sinoć mi je more zaspalo u levoj ušnoj školjci, pa mi sve šušti dok pijem prvu kafu. Srećna sam i umorna. K. se uzjogunila zbog vrućine, Žmu je uči da zavija. Kaže kako je ona njegovo vuče, a vukovima nikad nije vruće.

Zamišljamo kako je u P. idealna klima za život. U svakom smislu, ne samo temperaturnom. Žmu kaže da nije teško biti s one strane duge. Samo treba da zajašeš dugu kao tobogan i kažeš: tata ta tira!

Svesni smo oboje da zvučimo kao neka zastarela ploča iz prošlog veka. Ali ipak zadovoljno pucketamo na gramofonu. Čujemo se kao jutro i sloboda u plućima.

Čujemo se kao one letnje bube u sumrak.

Mirišemo na sladoled i pivo.

Shvatila sam. Nije strašno kad nas iznevere ljudi. Opasno je kad nas iznevere ideje.

Kad se poveća ona neizvesnost ostvarenja snova.

Ali da ne mračim.

Sedim u P. a more mi šušti u levoj ušnoj školjci.

…

Dragi dnevniče! Još ovo da napišem: Manda će uvek da se čuje kao vesela kaseta u maminom i tatinom kasetofonu.

Evo i sad vidim kako đu đu đu đu đuskaju.

… gde ljubavi ima u svakom zrnu neba…

Autorka: Srbijanka Stanković

Izvor fotografija: pinterest.com