09 maj Tri nedelje raja

Svaka naša godina ima tri rajske nedelje. Kada sam starija od Žmua. Tri nedelje. Počinju mojim rođendanom u aprilu, a završavaju se njegovim u maju. Tri nedelje ravno. 21 dan.

Žmu kaže kako je on tada najveći frajer. Šeta stariju curu.

A ja sam tri nedelje matora. Cica. Koka. Kako god hoćete.

To su tri nedelje intenzivne zajebancije.

– Bako, možeš li da pomeriš te tvoje STARE kosti?

– Treba li da ustanem vodu da ti donesem?

– A da mi ipak odemo da ti nameste vilicu? Čuvaćemo je u čaši pored kreveta umesto cveća.

Njegova duhovitost je nenadmašna.

Protiv nje se borim transcedencijom. Kao: lako je tebi da se tako šegačiš sa mnom, ti si bio tri nedelje duže u raju.

On tvrdi da mu je dovoljan i ovaj raj na zemlji. Kad ima „stariju žensku”.

Ja isfilozofiram još malo na temu kako se kosmos namerno poigrao sa mnom – čekala sam tri nedelje da se rodi. Samo da mi bude jasno da duže bez njega na ovom svetu ne bih mogla disati.

Ali da ne trabunjam o srodnim dušama, ljudima koji su rođeni jedno za drugo i tim fazonima.

Sa dušom se rodiš ili ne. I sličnu sebi nađeš – ili ne. Srodiš se sa onom koju prihvatiš. I zavoliš. I tu nema mesta za priču o kosmičkim poklapanjima.

Da bismo stigli do kosmičkih veličina potrebno je, ponekad, da dosegnemo one ljudske. Da prvo budemo čovek i žena.

Da ljubomorišemo i histerišemo. Da se šalimo na svoj i tuđ račun.

Da se razočaramo. Izneverimo. Da se posle žestoke svađe raziđemo.

Da se posle rastanka ponovo sretnemo. I da se tada, onako još ljuti, zagrlimo. Da osetimo kako nam bes curi niz leđa na ulicu.

Da prepoznamo kako se topimo pod tuđim šakama do svog osnovnog materijala. Kako se sa nas skidaju sve farbe – i kosmičke i ljudske.

Da se pogledamo i vidimo da raj može da traje i duže od tri nedelje.

Al’ da ne kvarimo.

Neka bude da smo pristali i na tu izmišljenu nebesku valutu.

Sve se važi  kad se volimo.

Autorka: Srbijanka Stanković

Izvor fotografija: pinterest.com