Ne doživljavaj ništa lično Ovaj svet nikad neće biti mesto na kom možeš nešto da postigneš Da zgrabiš tek tako i prisvojiš. Ne doživljavaj lično Razgovore i prazne poglede Ljude koji neznanje prenose Na okolinu Ne doživljavaj lično Usnulo potomstvo koje gubi razum Upadaju u vrtlog gluposti Upuštaju se u sajber svet U Internet plovidbu bez kopna...
Sanjao sam da sam kiša, vječiti stanar oblaka. I padao sam dugo, razbijajući se o tlo, hraneći zemlju. Udarao sam o prozore, slivao niz zidove. Pevao sa drvećem, tonuo kroz slivnike, dole do reke, još niže do mora, pa opet gore u visine. Začarani krug. A sve što sam želeo...
Verujem u prošle živote, jer ti si nešto što se desilo u jednom. Ti si delirijum koji traje mesecima. Ti si kraj avgusta, semafor i sunce koje ti zlati kosu onog dana kada si kročio u mene, u moj nemir, potpuno nepozvan. Ti si ono mesto na klupi...
3:05 Pokušavam da te zadržim U krevetu U snovima O, pusti me bar jednu noć, guši me sve što smo bili i što sada nismo O, kako me je samo nerviralo tvoje kritikovanje Dostojevskog i moje opsesije njime Bila sam ljuta kada kažeš da je suviše detaljisao ,,Imao je dobre ideje, ali...
Jedan tanjir, jedan pribor za jelo, dve osobe. Ljubav. Je l ti svaku noć misli govore kako vrišteći treba da bežiš od mene? Pobegni od njih meni u zagrljaj I dopusti da moje ruke rasprsnu svaku lošu misao o nama. Dođi i pusti me da te...
Ne može se ceniti zdravlje kada si zdrav, hleb kada si sit, sloboda kada si slobodan, a bogami ni jedno obično govno kada te svakog jutra pozdravlja. Značaj svih tih stvari je saznao Miloš odjedanput, bez upozorenja; došle su jednog lepog prolećnog jutra, dok je nebo...
Zvono telefona. Odlučno je odbila da otvori oči. Subota je njen dan – dovoljno udaljen od ponedeljka da može da se pretvara da sledeća nedelja i ne postoji. Povukla je prekrivač naviše, prizivajući prestanak zvona. Bezuspešno. Izvukla se iz toplog kreveta, zatvorila vrata za sobom...
Ima muškarca dva koji uvek prelaze preko moje staze snene Jedan je onaj kojeg volim ja Drugi je onaj koji voli mene Tove Ditlevsen Dok ispijam kafe sa svojim prijateljima shvatam da se svaki razgovor, obrni – okreni, ma kako počeo, svede na „Nije me zvao tri dana.“ „Ne...
Opet smo ušli u drugi sat. Uvek bude tako. Pričamo. A nikad se ne ispričamo. Jer znamo da je priča samo prelazna faza. Znamo i da je naša priča samo faza. Prelazna ili prolazna. To ne znamo. Ja, kao po običaju brbljam. I trudim se da ne...
Ležala sam tako, u krevetu, pokušavajući da čujem da li mi srce lupa normalno ili ubrzano, pošto mi je dan ranije doktorka rekla da lupa jako brzo. I da mi je pritisak visok. I da se, verovatno, mnogo nerviram. Umalo joj nisam rekla: - Doktorka, ne...