jutros nisam želela da ustanem ali telefon je zvonio uporno neko te je tražio rekla sam da više nisi ovde "da li se vraća?" to sam i ja htela da znam i spustula slušalicu nisam bila tužna samo umorna stavila sam tursku kafu i sipala je u okrzanu šolju boje ružinog pepela setila se tebe koji si me...
U noći kad se ljudi Po kućama osipaju Dvaput proveravajući Dvaput zaključavajući Ulazna vrata Dok zebnjivo polažu U krevet Kao u grob Telo puno krvi Ugrušene Luna se prelama Kroz krošnje Hrani ponoćni požar I svet je talac Njenog hira U ta nedoba jutrim Dečački poskakujući Dečački maštajući Žudnju Tamnih očiju Njena mesečina Kroz grane Njeno svetlucanje Kroz trepavice I žamor, odasvud -Vučja su to posla Autor: Predrag Milovanović Fotografija: weheartit.com ...
Sve moje haljine Nose žene koje bi da te sretnu Lepe su, našminkane, Iako pod stopalima Nose smolu ulepljenu Na tvom krevetu. Sve moje haljine Imaju na rubovima setu. Kad u noći same Završe na basamku; Ispiju bespotrebnu Kahvu. I ponovo zamišljaju tvoju ruku Dok samo jedno udubljenje Glavom prave na jastuku. Sve moje haljine Nose najluđe žene I svaka bi od...
Zaboraviću pola četri I mrve hleba na tvom krevetu, Kasni ili rani snedvič; Zaboraviću; Bataljon nezaustavnih osmeha Poput ludih vojnika Jurnulih na zemlju već osvojenu. Zimu što ne prolazi I kad je na svom koncu, Tu izostalu jesen snegom pokorenu; Zaboraviću; Neugasive boje tvoje dnevne sobe, Tvoje - hajde da spavamo, molim te. Moje - gladna sam. Spavala sam...
Ima nešto utešno u tome Što ni mama nije zaspala. Mogle bismo, zajedno, obaviti bdenje Nad njenim jedinim Večitim detetom. Čak ću pomisliti Da me možda razume Kao kada sam bila dete Kada je mama bila sve Kada sam spavala u devet Posle bakine štrudle od jabuka i cimeta Po koju sam se noćaš iskrala Da bih...
Ljubav je priviđenje koje živi noću. Kada se upale ulične svjetiljke i skinu maske. Kada ostanemo sami sa nemirima. Ljubav živi u tami, i skriva se ogrnuta njom. Ljubav živi u malim stanovima, prostranim krevetima. Ljubav luta ulicama, stoji na mokrim pločnicima. Ljubav se smije...
Sumrak je vrijeme između zore i izlaska Sunca, te vrijeme između zalaska Sunca i sutona. Sumrak je vrijeme u kojem ležimo u prostranom krevetu. Ljepljivi od snova, slatkoumorni, usporeni kao notni zapisi Lane Del Rey. Volimo se pogledima. „Sumrak.“ „Aha, a ti u najljepšoj haljini.“ „Znaš zašto volim...
Probudim se i ponedeljak je i na televiziji pričaju o prolećnom umoru. Promenim kanal. Dovoljno je toga i bez televizije. Lakše bi mi bilo da se sad pokrijem preko glave i ostanem tako do sledećeg proleća. (Nema veze što je i sad proleće). Ali nemam tu...
Ne znam ništa o tebi, čak ni ono što mi govoriš, pogotovo to što mi šapućeš, ne zavaravam se da te poznajem ali o tebi znam jedno, noću ne možeš da spavaš. Znam da jutro dočekuješ umorna od noći, znojava od strahova, pohotnih misli koje je zasadila mladost, najveći neprijatelj mirnog sna. Vidim te kako se prevrćeš...
- Je l' glupo što sam se jutros probudila u njegovom krevetu? - Buđenje nije glupo. - Tijana, ne mislim na to tvoje filozofsko buđenje. Mislim na krevet. - Krevet je meni posle olovke, papira i tastature omiljena stvar na svetu. Krevet je skroz okej. - A što mi...