Noćni program. Kiša. Hladna nedelja. Na stolu prazna šolja. Od podne sam u gradu. Tišina se razbaškarila po stanu. Odsustvo je domaćin, u mom privremenom domu. Čuje se škljocanje brave. Cipele bacam u stranu. Torba ne sme na pod. To je loša finansijska karma. Rame me boli. Od ovog vucaranja knjiga, po gradu. I vrat me boli. Celu prethodnu noć, nisam spavala. Na radiju...
Nije to bila ljubav, nije bilo ni namere da je bude. To je bila potreba. Onako kada se sudbinski dve osobe sretnu, pa znaju da nešto jedna drugoj treba da pruže. To je takva priča. Takve priče nekada traju kratko, nekada traju i dugo, ali koliko god...
Visoko uzdignute glave, koračala je raskvašenim ulicama grada ne obraćajući pažnju na užurbane prolaznike. Nikada nije volela kišu i jesen sem, možda, u najranijem detinjstvu kada je uživanje skakanja po baricama bila omiljena dečija jesenja zabava. Odrastanje, ali i okolnosti su je menjali, nekada kako...
Ne volim ozbiljne ljude. Dosadni su. I veliki glumci. Samo da bi bili prihvaćeni i uklopili se u društvo. A onda se bore, protiv pravog sebe u četiri zida i lažnog sebe kad izađu vani. I fasade se gomilaju, dok od njih ne naprave stvarno ozbiljne i nadasve glupe ljude. Ljušture perfekcionizma i lažnog sjaja. I čemu...
Raštimovana glava ne da mi mira danima Smenjuju se noć i dan Ja još ostajem u krevetu i čekam da žice u mozgu pronadju štim. Raštimovana gitara jeca u futroli Čeka da je neko uzme, da zablista Ali se moje ruke tresu od nervoze I ne mogu da pronadju štim. Raštimovana sećanja skupljam...
Rekao je da su najlepša jutra ona u kojima provlači prste kroz moju kosu, dok se meškoljim u njegovom zagrljaju. Onako sanjiva, krhka. Dok tragam za njegovim najnežnijim crtama lica i verujem da ništa loše ne može da se dogodi onima koji vole. Jer sam oduvek...
Preživljavam te. A sebe, još preživela nisam. Ne znam gde, kako, sa kime, da rastem. A da ti prerasla, dorastem. Preživljavam i onaj saksofon, Louis Daniel Armstronga, negde oko ponoći. Uvek tiho, i uvek sredom. Do vikenda izguram za tobom, od vikenda bez tebe. Tik do srede. Tu se prelomim, na suštinu, na sebe. I svaka je ista. I sunčana i kišna. Nedostajanja su mi u...
u koga oblačiš želju? napolju je kiša na radiju Arsen Dedić pita sa kim će biti mlad ako svi ostare ima nečeg u kiši u nežnosti kojom pada na kožu i miluje sva ona mesta koja samo tebe čekaju posvađali smo se zar ne znaš kako smo mi žene komplikovana bića? nisam mirna jer nisi tu nikad nisi ali sad...
Pa ti bi opet da porasteš. Da celom svetu pripadaš, a ne budeš ničija. Takva. Nikakva. Hej, pa ti bi opet da porasteš! A ne vidiš da ti kiša, niz kosu, po šakama pada. Kao one neponovljive reči, kojima bi se istina opisala. Pa gde ćeš takva? Ista, a od sebe, uvek drugačija. Zar misliš da će, ti tabani, trajnu stazu, da utabaju? U iskrivljenim...
jutros mi se kiša nalila u misli i sklopim li oči odnese me vjetar tvom stanu, tvom krevetu i kukovima da se budim dok se budiš koža tvoja da mi klizi pod prstima dok ono zviždi i zavija između krovova i tramvajskih stanica od lica mi se odvaja kosa tvoja što je u...