Telefon će utihnuti I bivše devojke ti neće čestitati rođendan Nisi ni ti njima Prvi si prekinuo tradiciju. Drugovi su u inostranstvu ili na mreži Prisećaju se naših heroja Noći su besane I imaš onaj pogled Bez recepta kupuješ Eglonyl Ne vredi, ne radi Zdrav si kao smrt, jasno vidiš stvari. Ljudi na poslu pomalo drže...
Nedostaješ mi, rekla sam sebi. Nedostaješ mi da budeš tu i da pričamo o stvarima koje su suviše banalne da bi se o njima pričalo ili suviše tabu da bi se pokrenula ta tema. Nedostaješ mi da se ponašamo kao deca i da igramo igre...
Sedeo sam u ćošku svoje sobe, dok je napolju je padala teška kiša, lupala po limenim krovovima automobila, kineskim kišobranima i starim crepovima. Brojao sam sate i minute i želeo samo da jun odnese sumorni maj, kao da će sunce odneti sve brige i strahove. Sedeo...
Budi me kiša koja nasilno udara o sims. Dan je počeo bezveze, ponovo me obuzima sivilo, zavuklo mi se pod kožu, pod nokte, u bore na licu. Ono je u parketu, koji mi škripi pod nogama, u stepenicama, u poštanskom sandučetu. Samoća iznutra, steže omču oko vrata. Nevreme i padavine me podsete, na prokletstvo, na šuplje đonove cipela, pohabane kapute...
Htio bih da me ostavite Prekrivenog Zategnutim Plahtama od mira i tišine; ostavite dijete Da plače pod Tkaninom svog Rođenja. Večeras si Cio Samo za sebe U maršu Niz zgužvano Lice - Živ ili mrtav, Svejedno je Porobljenoj kiši U raspuklim Oknima. Autor: Mladen Đurić Fotografija: favim.com ...
Čekaću te na mostovima koji nikada nisu preplivali Savu ili Dunav ili bilo koju drugu reku. Čekaću te govoreći više jezika od kojih mi nijedan, već dugo unazad, ne pomaže. Čekaću te gubeći pogled nošen isticanjem reke - reke koja me vraća - reke koja...
U očima mnogih predstavljali su idealan par. On, sportista i večiti odlikaš, koji se kao klinac odricao dosta toga kako bi uspeo u onome što voli. Njoj je, s druge strane oduvek sve bilo dato. Nikada nije morala da se pomuči. Opet, bila je oličenje dobre...
Duboko, strastveno, nemirno odjekujem. Tamno, modro, daleko-daleki pogled, zalutao. O ne, nije to kiša, to moj ego doseže granicu bola. I ne, nije to vetar, već moji uzdasi gube konce svojih zrakova. Otići ću, da ponovo potražim svog vuka, svoj spas, svoj mir. Naposletku, izgubih reči, izgubih volju, izgubih sebe...
Hej, vi! Zaboravila sam nešto da vam kažem. Htela sam, al’ sam zaboravila. Ono, nije da moram ja vama sve da pričam, al’ ovo hoću. Jer, bitno je. Ili važno, okej, još uvek ne znam razliku. Profesorka, žmurite! No, hoću da vam nešto kažem, tu...
Smešno je što smo se zamalo sudarili jer od kišobrana nismo videli jedno drugo i što smo oboje istog trena zastali i krenuli. Smešno je što sam se borila sa vetrom da kišobran sačuvam u ruci dok su raznobojni kišobrani nekih drugih ljudi štrčali iz kanti...