Probudim se i ponedeljak je i na televiziji pričaju o prolećnom umoru. Promenim kanal. Dovoljno je toga i bez televizije. Lakše bi mi bilo da se sad pokrijem preko glave i ostanem tako do sledećeg proleća. (Nema veze što je i sad proleće). Ali nemam tu...
E pa dragi roditelji, svaka vam čast! Sve OVO smestili ste u jednu rečenicu: – Videćeš kad dobiješ svoje dete! Da vam kažem šta sam vid’la! Život se stvarno promeni. Kao da ti neko pusti ubrzani tutorijal: Kako rasklopiti i ponovo sklopiti motor traktora. Pa ko video –...
Deda Mraze, Ovo je moje prvo pismo za tebe. U životu. Ikada. Iskreno, da nije ove mame blesave, ne znam da l’ bih ga napisala. Kao da imam nekih želja, je l’ te? Ovo je moje prvo pismo za tebe. U životu. Mada smo se sreli jednom...
– Da ne mora toliko da se okopava, sad bih baš želela da imamo jedan vinograd. – Vinograd? – Pa, da. Znaš onaj filmski kliše: sedimo na verandi, pijuckamo vince i gledamo niz brdo u naš vinograd. A vinograd kao more! – Šta je bilo ovog puta? – Ništa...
– Je l’ se sećaš kad smo pili u Tašu za moj rođendan, pa mi ti i Ivana pojele pola rođendanske čokolade na putu do doma? – Sećam se, sutradan si me budila da doručkujem u pet popodne. A je l’ se sećaš kad smo trčale...
Novembar je mesec za ćebe i knjigu. Divan mesec za apokalipsu. – Da ti kažem nešto, Žmu. Žao mi je. Žao mi je što nemam vremena da pročitam sve te knjige koje su napisane. Žao mi je što već sada u nečijim glavama sazrevaju knjige koje...
– Dobar dan! – – Hm. Izvinite… – ( Kog li se đavola izvinjavam?) – Kažite? – (Oglasila se!) – Hm, treba da predam ove pap… – Nije to kod mene! – Meni su rekli da jeste. – Stvarno? A ko je Vama to rekao? – Pa, piše na ulazu i … – Šta...
Dragi dnevniče, prošle nedelje je umro Manda. A ja sve nešto ne verujem da su se za zauvek sklopile njegove plave oči. Ljudi sa onakvim očima ne mogu da umru. Američka deca fanatički veruju u Deda Mraza. Mi smo verovali u Tihog, i Prleta, i Mandu....
Sedneš u poslednji tramvaj, staviš slušalice u uši i preseliš se u neku drugu dimenziju. Čuvaš noć od budnih dok kliziš bulevarom. Na kraju stigneš do sebe. *** Deceniju kasnije, bez tramvaja, bez slušalica, u drugoj dimenziji – pretvorili smo se u noćnu stražu. Dežuramo na granicama...
Zamisli da noćas tvoje ruke, odvoje se, tvoje tijelo, otkrije se. Tako čudno izgleda grad, i glasni ljudi, pakosni i sami Kada je Kovač ugledao svoje ruke u ogledalu, svoje prste na tuđim grudima, sve što je mogao da osjeti u tom trenutku je bila želja za otporom. Na...