Kao dete sam se uvek klonio stare katoličke crkve na kraju svoje ulice. Kad god bih se zaigrao sa drugarima i lopta nam otišla u crkveno dvorište, ona bi ostala tamo. Ja sam odrastao, ljudi su dolazili, odlazili i prolazili kroz moju ulicu, ali crkva i moja...
Pokušavam čuti tišinu, onu vrstu tišine koja donosi smiraj. Ali,...
To je posebna sorta ljudi. Pre će patentirati drvenu peć (koja traje), nego poverovati da je moguće živeti u sreći (koja zaglupljuje). Ako problem ne postoji, oni ga izdejstvuju po hitnom postupku. Kreativni su. I dvaput više nezadovoljni. Jedna od mnogobrojnih mene pripada tom plemenu,...
- Kunem Vam se. – rekla sam – Sise i dupeta! Foto i video! A dole Gradimir Stojković. I sve to u paketu! - Gradimir Stojković? Ma šta kažeš! – zgrozila se - Naš Grada? „Hajduk u Beogradu“? Taj Grada? - Da! – besno sam srknula kafu...
Dragi dnevniče, prošle nedelje je umro Manda. A ja sve nešto ne verujem da su se za zauvek sklopile njegove plave oči. Ljudi sa onakvim očima ne mogu da umru. Američka deca fanatički veruju u Deda Mraza. Mi smo verovali u Tihog, i Prleta, i Mandu....
Sa petnaest je uraditi nešto nepredviđeno značilo presvući spavaćicu, iskrasti se sa sestrom iz kuće i provesti još par sati u gradu. ,,Sa dvadeset se život činio kao švedski stol”. Ali, kako su godine odmicale, specijaliteti su polako počeli nestajati. Ja tik do tridesetih, ona u njih...
Leži pri dnu plakara. Edicija „Krug“, Kruševac. Biblioteka „DEČJA KNJIGA“. Ulica Radomira Jakovljevića bb. Dizajn: Miroljub Anđelković. Tisak: RO OGNIZ, OOUR „Litoštampa“, Osijek 1988. godina. Taj. Iz knjižare. Kupovni. Mada smo pravili i naše, improvizovane. U njemu mahom fotografije nastale od rođenja do 1990. godine. Zove...
Rođena sam na Dorćolu, u Skender-begovoj, broj osam, zgrada pored Džeja. Dok još nije snimio spot za “Kraljicu” na Bajlonijevoj pijaci i lansirao se u domaću turbo-folk orbitu, Džej se motao po donjem Dorćolu sa sumnjivom ekipom i mom ćaletu večito bi nudio kožne jakne...
'13. Znaš li da ovaj dan miriše na stari hrast? Ne znam zašto, ali miriše, osećaš li? Sećanja su čudna stvar, oblikujem ih godinama, seciram i kratim, ali mirisi, oni ostaju kao prirodni teleport protkan rečima. Kao pažljivo istkana paukova mreža koja će se zalepiti, koliko...
Zamisli vratiš se u detinjstvo. Recimo, imaš malo godina da sam šetaš gradom kad padne noć. Kažu ti, poješće te mrak. Ti dobro znaš da si dovoljno veliki i da mrak ne ujeda. Znaš da beton nije hladan i da su kolači od blata nešto najukusnije...