Ne znam kad ćemo preživeti umrevši. Prstom ti pokazujem da ćutiš, da ne pitaš i ne znam čime da opkolim na hiljade bosih, prećutanih, posrtajućih, ponekad pitalih za mladost, pitanja. - Još malo. Promumlam niz retke zube. Kod nas je vazdan sve postalo retko. I zubi. I reči. I...
Mi smo dvije tišine Sakrivene pod ćutanjem I ti čuješ mene I ja čujem tebe...
Meni je tih 1825 dana bez tebe. Rani mraz Uklješten u potrebe i nagodbe sa sobom Da će pred tvojim telom Rascepina na mom krovu zarasti. Da će prestati nada mnom da kiši, Da moje oči neće više biti dva nedovoljna oluka, I da će se sve kiše potekle Negde drugde sliti. Meni je...
bio je tako prokleto lep dok je pričao o poeziji, umetnosti, kiši nekim svakodnevnim stvarima ma čak i dok je pričao o sopstvenim demonima pokušavajući da me spasi od onih u mojoj glavi i na trenutak je njegov glas utišao milion drugih volela sam da ga slušam dok me šapatom uspavljuje bilo...
Mi smo ništa. Ništa u kojem se izgubim. I tražim reči, ne bih li od nas stvorila nešto. Nešto što ljubav nikada neće razumeti. Zbogom. Volim te. Hvala ti, za onaj kej. I kišu koju sam dočekala na tvojim leđima. Za sve one otkucaje srca, koji...
Bude me lagane melodije sa radija Pokušavam da se nateram Da započnem dan Ali tek je 11 Sve je tako pospano Iako Sunce daje znake koliko je živo. Nikad nisam pisao ujutru Za to je stvorena noć. Sada ih provodim u razgovorima Sa osobom koju ne zanimaju trivijalne gluposti. Noći postaju lakše Umem da zaspim sa...
Noćas vazduhom mrzlim podrhtavaju žice, Za mnom se klati pesma; Od duše, na jek glasa, otkinuće Suzu nikad stalu, ponovo palu, Posred ulice. I pošašaviće nedostajanja moja! U mraku, na čošku, Više niko ih ne čeka A požuriće, poludela, da zagrle Svime što u meni Ostalo je od čoveka Posle ljubavi, posle čekanja. Noćas vazduhom...
Nedeljom sam teška od knedli koje već tri godine unazad gutam. Nedeljom čekam. Svi dani su moje stanice - ni od odlazni ni dolazni peroni. Nedeljom mi život skupo naplaćuje stajanje u mesto. A ja još kupujem reči zbog kojih će biti bolje. Neke izgovorim....
ja čitav život spavam kad se prenem ceo svet sklopi oči u gužvi tražim ruke koje najtužnije padaju sa kišom prolaznicima preporučujem knjige slušajući boju njihovog ćutanja dok mi parkovi opipavaju puls odlazim tiho da ne uplašim ptice još uvek ne znam na koji grad da se oslonim kad se jednom probudim u praznom stanu svesna i svoja Autorka: Božana Radenković Fotografija:...