20 feb Šta mi je

Meni je tih 1825 dana bez tebe.

Rani mraz

Uklješten u potrebe i nagodbe sa sobom

Da će pred tvojim telom

Rascepina na mom krovu zarasti.

Da će prestati nada mnom da kiši,

Da moje oči neće više biti dva nedovoljna oluka,

I da će se sve kiše potekle

Negde drugde sliti.

Meni je nakon tih 1825 dana bez tebe

Bol iznenadna.

Na sve sam drugo mogla da otupim.

I ponovo, u fetalni položaj, kad se skupim,

Ja uzalud ćutim otcepljeni svet.

I meni je 1825

Jedno, ipak, ništa

Kad znam da ću mnogo više dana bez tebe u grlu da nakupim.

Da ih nahvatam u prolazu,

Kao čudnu boljku,

I svi će me udarci u brojeve skupljeni

Prepasti time što dani su samo nadalje izgubljeni.

Meni je tvoja ulica,

Samo meni smernica zabranjena,

Nekoliko kvadrata tvoje sobe,

Par mojih krpica ostalih u tvoj garderober.

Ili bačenih možda.

Meni je sasvim dosta,

Svega,

I sebe,

I nemam kome da ispričam ko sam

Kada ćutim dane bez tebe.

Meni je

Do tog osmeha koji ništa nije onda krio,

Do očiju tvojih,

Na čijem dnu si me zaboravljenu ostavio.

I ne umem,

Kad bilo šta drugo me stisne,

Da ne zaplačem,

Da ne vrisnem,

Što prošlo je 1825

Dana bez tebe.

Eto, na sve sam drugo mogla da otupim,

I kad se u fetalni položaj ponovo skupim,

Ja odćutim.

Ne imala kome da ispričam sebe,

Jedan nerazrešeni deo mene,

Ostao u tvom zagonetnom ćutanju.

Jebiga moglo je, jebiga, jedini, nije. Ponekad, kad drugo šta me stisne, kada me drugi ostave, zaborave, mene pokosi samo to koliko bez tebe prošlo je.

Autorka: Jelena Vujičić Ederlezi

Fotografija: weheartit.com