- Ti stvarno misliš da bi ovo trebalo na ovome ostati? – upitala si me snena i presretna te listopadske zore dok sam ja znatiželjno provirivao kroz balkon meni nepoznatog grada. - A nego na čemu da ostane? – pitao sam, tek tako da pitam,...
Ipak Jesmo li tvrđava Ram našeg pogleda Beskrajna je voda Talasi u nebu Nijansiranje Meseca Ka ljubičastoj Disanje morem Ostrvo smo Pusto kao dan Bez plača Budućnost u padu Ono Sad Koje treperi Vibraciju svemira Glad uobročena Samoodrživa I jesmo Tvrđava smo Ka kojoj hrle Hiljade gladnih Revolucionara Dok u turskom sedu Na trpezarijskom stolu Delimo mrvice poljupca Pred počinak Vidiš, zato su Preteška ova Izgnanstva u slobodu (Dokoni pesnici I ljubav propituju) A valja mi oslepeti Suncem...
Vrati mi se tako prošlost s vremena na vreme. Stane na trem ispred kuće, malo se šunja da izvidi situaciju pa pokuca na vrata. Tiho, nečujno, pa sve jače i jače. Da znam da je došla. A kako i ne bih. Prepoznam je po mirisu, po bojama,...
Ti vraćaš u period sreće Čak i kada te sretnem Onako slučajno u supermarketu Kako kupuješ vino, cigarete, Kilogram mesa ili špagete I osmeh na moje lice sam se nacrta Čak i kada razmenimo samo par rečenica Jer te u kolima čeka svaki put druga ženica Ja i dalje osećam da kroz mene...
Možda je trebalo da umrem neke od tih jeseni kada su kiše još uvijek padale u novembru i nisu imale ukus suza. Smrt ionako više nije neki čin sem kada odu likovi sa pedigreom i bez ličnosti, lutalicama ne preostaje ništa drugo nego da žive. A živjeti ne znači stariti, naprotiv, starati se da ne...
Ti. Ulepšan svojim manama. Ja. Ohrabrena svojim strahovima. Mi. Ojačani našim pobedama. Ti. Ulepšan svojom prošlošću. Ja. Ohrabrena svojom budućnošću. Mi. Ojačani našom sadašnjošću. Ti. Skupljao gliste. Ja. Stavljala ih u teglu. Mi. Gledamo naše dete kako pokušava da stavi jednu u usta. Ti. Vičes. Ja. Smejem se. Mi. Uspeli smo. Autorka: Damjana Savić Fotografija: weheartit.com ...
Jedan april je mirisao na roštilj U krvavim očima od dima Osećalo se blagostanje. Avioni su lomili oblake Bacali su zamišljene bombone Tada je puklo Nešto na zemlji i svašta u meni Neko je pekao mnogo veći roštilj Nedaleko odavde. Sirene izazivaju strah. Soba ima jedan zid manje...
Ne bi se moglo reći da je to lijepa građevina. Hladan, kristalno čist geometrijski oblik, trajno pobjegao iz matematičke zbirke, zaboden tu između poluobrađenih bašti i krivih jednospratnica, bahat kao i svako zlo, hvatao je prve sunčeve zrake viosko iznad svih kojima je uopšte stalo...
Kad tišina progovori Ne možeš je ućutkati. Oslušnem eho živog pijeska, Gdje je propala sva zemaljska buka. Čujem Kako se kotrlja krš Čuvajući vjekovne tajne Starog mlina i masline. Dan kad svene Izlupam ga dobro glasom tišine Kao ponjavu na gelnderu Da posluša batinu lakomislene vještine. Kažeš: “Dolazi cirkus Graditelj protiv graditelja”. Mene valovi majmunskih frekvencija Odvode u vojnu za...
Septembarsko je jutro. Sedim pored prozora u svom stanu u Čikagu, palim četvrtu cigaru za redom. Godinama već pokušavam da ih ostavim i ubeđujem ljude oko sebe da mogu kad hoću, istog trenutka, ali da se meni dopada. Naravno, može da prođe dan da ne...