“Zašto junica? Ne znam ni sam. Nikada joj to u lice nisam rekao. Govorim tako o njoj, jer to čujem u glavi kad mi njen lik izleti ispred očiju. Kako sam došao do tog naziva, stvarno ne znam. Upoznao sam je jednog juna. U stvari,...
„Čovek je kompromis između životinje i Boga.“ Čudan kompromis, ali ako Igo kaže (valjda beše on), onda ko sam ja da se protivim. Uzgred, nikada neću razumeti je li to sredina između dve krajnosti ili prosto samo jedan od likova drame. Možda je ta nedoumica na...
Kako je širokim narodnim masama jasno, suvereni vladaoci našim praznim glavama u koje samo ubacuju političke papazjanije, premaskirane u lepo složene kolaže šarenih laža, Srbija će ponovo na izbore. Stara izreka kaže: „Hrvati nedeljom idu na misu, Srbi na glasanje!“ Molim lepo, naše drage hamaradže nas...
Delimo se zbog nacionalnosti, pola, rasta, lepote, političkih uverenja, religije, seksualnih preferenci, klasno raslojavamo, ali pored svih ovih međa koje smo ukopali jedni među drugima, najluđa je ona koju pravimo na osnovu količine i boje pigmenta u našoj koži i njenim adneksima. Svaka podela počinje...
Vreme i prostor. Život i smrt. Vreme beskonačno teče, prostor postoji. Život se provlači kroz beskraj prostora i vremena, a rađanje i smrt su samo tačke, mesta presecanja vijugavih linija uzroka i posledica, delići zarobljenog sada u slučajnom ovde. Dva ekstremna paroksizma nastajanja i nestajanja, započinjanja i...
Nikako ne bih mogao da prizovem sećanje na hronološki redosled izranjanja svih znakova koje pravimo rukama, u zadnjih dvadesetak godina. Samim tim, nisam u poziciji da govorim o evoluciji ili čak devalvaciji vrednosti, koje se njima predstavljaju. Ali svakako će sabiranje svih tih heraldičkih pantomima...
Zaljubio sam se. Ono pravo, kako vele Bosanci. Pre nekog vremena ne bih znao da odgovorim kako i zašto. Samo sam naslućivao obrise esencije koja me opijala, ali nisam mogao da joj nadenem ime. Kao što neke osobe osećaju nadolazeći klimaks uzbuđenja, trnjenjem, ili razarajući paroksizam,...
Ljudski organizam u celosti funkcioniše na bazi dobro orkestriranog reda i asocijativne sprege svih činilaca. Možda se ne čini tako, ali ispod površine kože, sklupčan je ceo jedan kosmos fizičkog ovaploćenja, duhovnog načelništva i mentalnog nadzorništva. Svo to komešanje je harmonično. Disharmonija i disocijacija su...
Mržnja svekrve počinje još pre ljubavi muža. Tako je bar kod mene bilo. Ja mog Milisava zavolela odmah. Visok, mršav, vizljast, jest riđ, ali sa nekim plavim, dubokim očima. Kad te pogleda, k’o u dušu da te vidi. Mislili moji da je stranac, Bože...
Zamisli, nastali smo iz ništavila. Zamisli, bili smo niko. Satkani iz praznine. Kretali se ni oko čega, ka ničemu, vučeni jedino silom budućeg postojanja. Vrteli smo se oko hiljadu osa, nošeni vetrovima vaseljene. Raspršivani na sve strane, posuvraćajući prostor, zaustavljajući vrtlog vremena. Ne znajući jedni...