15 mar Neću da ispadnem životinja

„Čovek je kompromis između životinje i Boga.“

Čudan kompromis, ali ako Igo kaže (valjda beše on), onda ko sam ja da se protivim. Uzgred, nikada neću razumeti je li to sredina između dve krajnosti ili prosto samo jedan od likova drame. Možda je ta nedoumica na prvi pogled zbunjujuća, ali neretko su ljudi u životinjama prepoznavali Boga. Zar se nismo molili mačkama, kravama, jaganjcima, zmijama, psima i ostaloj žgadiji. Verovatno je ceo smisao pronaći u sebi dovoljno razloga da se dva fluktuirajuća nagona, animalni i božanski, nekako nivelišu, pa tim ravnjanjem postajemo ljudi.

Kao tekovinu tehnologije od celog spektra raznorazne skalamerije ja sam svojeručke jedino prihvatio slušalice prikačene na neki nosač zvuka, telefon, MP4 ili šta god. Nazvao sam ga US 1, „Upijač stvarnosti 1“. Izolovao sam se od uznemirujućih tonova koji me okružuju i skoncetrisao soundtrack svog života na nekoliko meni dragih pesama. Da se razumemo, daleko da je cela stvar kao kod onih poremećenih advokata u kancelariji Ali Mekbil, ali je dovoljno blizu. Ja tu muziku koristim da bih obezvučio svet. Kada ljudima oduzmeš glas (što naši političari praktikuju milenijumima), cela ona mimika i gestikuliranje nije ništa do nema sociologija obučenih životinja.

Što znači da ispod sve te glazure nismo ništa do podanici životinjskog carstva.

Sa druge strane, stremljenje ka božanstvu, stalno menja svoj oblik. Ali nikada ne napušta. Mnogo je apstraktnije, ali je baš ta metafizika ono što je u stanju da promeni i čak zaobiđe našu biologiju. Ja lično mislim da se božanstvo čoveka ogleda u sposobnosti kreacije života. Davanja forme i smisla životu. Danas je vodeća religija baš obesmišljavanje života i osiromašenja forme, ali to je samo prolazno praznoverje.

To znači da se potencijali dostizanja božanskih visina nalaze u nama.

Manevarski prostor za naše kretanje je ograničen. Od mladunca do bogomladenca. Neki neće osetiti nektar Valhale, dok se drugi groze i same pomisli da nas od životinja dele tek dva nepuna postotka celokupnog genoma.

Neću da ispadnem životinja, lošija od one koja već jesam. Neću, jer još ne znam ni kako je čovek biti!

Autor: Andrija Jocić

Izvor fotografija: hawkinsonphotography.com, Cineplex.com