Neću da budem obično, okruglo, opipljivo, crveno i plavo kao i svi drugi. Neću da budem obično, ukalupljeno i umjesno, tko se ikada sjeća nečeg običnog, pravilnog i neprimjetnog? Takvih na hrpetine ima, po trgovima i autobusnim stanicama, gužvaju se i natječu tko će biti običniji. Što oni znaju o spontanom?...
Menjam te u sebi jer u očima ti vidim vašar dugu Na dlanovima boje večnosti Na noktima se oslikava treperivi strah Tvojim malaksalim telom plešu svoj poslednji Ples oproštajne brige. Potraži me u vrtlogu nade, iskopaj me iz oproštajnih korova Sačuvaj me od straha, znaš ti odlično da se ja plašim...
Dragi dnevniče, prošle nedelje je umro Manda. A ja sve nešto ne verujem da su se za zauvek sklopile njegove plave oči. Ljudi sa onakvim očima ne mogu da umru. Američka deca fanatički veruju u Deda Mraza. Mi smo verovali u Tihog, i Prleta, i Mandu....
"Dobro jutro Beograde!", bilo je prvo što sam toga jutra čula. Ali nije to bio onaj tanani glas koji sam, tih dana, neiscrpno priželjkivala. U tom trenutku, u mojoj glavi, Beograd nije bio tako svilen i svetao, već tmuran i gord. Grad zavejan belim pokrivačem...
- Sigurno sanjam - grozničavo je počeo trčati ljubičastim puteljkom kojem se nije nazirao kraj ali se s vremenom umorio i usporio. Zapravo, imao je samo dojam da trči dok je pomicao noge u mjestu, a ljubičasti je puteljak postajao beskrajna traka. – Gdje sam? -...