01 apr Jelica
Umesto kulisa kafana. Objasnili su tamburaši odavno u pesmi “Cand se duce luna la culcare” kakva je to kafana. I tamburaši su tu, razume se. Uvek su tu kada se nešto slavi ili tuguje. Tako je to u ravnici. Za stolom sede četiri žene. Četiri...
23 feb Votervil
„Nikad nisam ni bio pisac“ rekoh bijesno, udarajući u monitor „Ne znam koga ja glumim ovde, ali jasno je da je uzalud!“ Nepotrebno je reći da je monitor izgubio bitku sa mojim šakama. Razlupao sam ga u sitne komade, jer kad sam ga napokon...
05 feb Zaplitanje jezikom: Mala kartica boje slonovače
Pet i sedamnaest. Ušla je u moj mali plavi stan. Nije ni toliko moj – mojih je roditelja. Nosila je teget šešir širokog oboda – uvek je umela da unese osmeh i šašavost u svaki dan, tmuran ili sunčan. A ovaj današnji je veoma sunčan...
25 jan Zaplitanje jezikom: Tri tačke
– Glupa si. – … – Mrzim te tvoje tri tačkice. – … – Šta se duriš odmah? – Ne durim se. – Uh, glupačo jedna! Mrš! Evo ti jedno srce! – Molim?! – Bolje se navikni. Ne umem ja drugačije da izjavim ljubav, sem...
18 jan Zaplitanje jezikom: Ćuti i gledaj
Biće mu boginja, U krevetu Dok satkana od strasti, Prelazi prstima, golicljivo, po njegovim grudima. Biće mu boginja, Pod oblačnim noćnim nebom Dok okupana uličnim svetlom, Osmehom topi hladne ivice Njegovog pogleda. Biće mu boginja, Sa glavom na njegovim grudima Dok izgubljena između redova, Čita...
31 dec Zaplitanje jezikom : Ćuti i spavaj
Zašto mi ostavljaš otključana vrata od svog stana? Zašto mi se daješ u ove kasne sate, Kad grad zamre? Zašto mi daješ najlepše godine tvog života Potajno iza zagnutih zavesa? Zašto me puštaš da prisvajam tvoje prste Okićene srebrom i belim zlatom? Zašto me puštaš...
15 dec Nedelja
Eto te opet. Nenajavljen. Neodoljiv u svome „Ne mora niko da zna“ Eto te, snom putuješ Ranom zorom u nedelju. Ne da mi se da se budim Jer nestaćeš kroz krmeljive obrise jutra. A ovde sam ničija, Ničija do tvoja, Nedeljom ujutru u snu. Još...
10 dec Kako sam naučila da volim sebe
Nedelja je tek počela. Sat otkucava ponoć. To je jedan od onih starih satova što zaista otkucavaju. Jednom. Drugi put. Treći… U glavi maglovito, a noć je vedra nad Beogradom, što je čudno za ovo doba godine. Ležim na podu i gledam noćno nebo kroz...