Samo drhtaji usnulog oka Znaju kako se čita Jedan poljubac. Ja svojoj Poeziji nisam rekao Da njeni poljupci govore jezikom Koji je bez doma Pod vidljivim svodom. U svetu koji se izliva Iz mojih očiju, Pod nebom nekih drugačijih oblaka, Gde nerođena srca Traže svoju krv, A neraspukle misli Svoju ljušturu limfe i kostiju, Koju će naseliti strepnjom - Ja...
Ako se dogodi da ne napišem više nijednu pesmu tu ću odluku doneti večeras nešto iza ponoći u vidno pijanom stanju sit porušenih ideala izneverenih prijateljstava i noževa što se godinama zarivaju u moja leđa. Ako se dogodi da zaboravim ko sam, i zbog čega sam do sada ovaj život vodio to ću podeliti sa čitavim svetom u testament natopljen, crnim mastilom. Ako se dogodi da poželim da ugasim svaku emociju u...
Sve nedovršeno Na čekanju Ostavljeno Zar strah da me opseda Sec sec secka Ja sam više od svega Ja sam celo Nedovršeno celo Svoju celinu podeliću sa tobom Samo me uzmi barem malo Ja sam tvoje ime rastavljeno na suštine Pozovi se I znaćeš da smo tu Usamljeni odraz je laž Mi smo istina Samo pruži ruku Šapu Ili gled Ja ću znati...
– Neću da mi rađaš Nemce. Hoću da ostanemo zajedno ovde. – A od čega ćeš da hraniš svoje Srbe? – pitala ga je rezignirano i ušla u autobus. On je bio sin jedinac. Ne jedinac, već sin jedinac plus tri sestre. Dugo čekano muško dete. Njemu...
U sredu je u redu. Da preko tebe gaze, dok stojiš u redu, autobusu, ili supermarketu. Da ujutru oblačiš, konzervativnu uniformu. I dodeliš i prihvatiš, samozvanu ulogu nevine svetice. Umilne bezgrešnice. A uveče pokazuješ telo, sebi, i onima koji nikoga ne jebu. U sredu je u redu. Da se eksponiraš, plasiraš, i dostojanstvo degradiraš. Da gledaš kako im u falusu, krvlju puniš svaku venu, dok...
Smej se Jelena, Jutro i bez nesanice tvoje Ume u dan da upliva. Jelena smej se I kad dobro nije I bez tvojih suza Mrak se po ulicama izliva. Nije ti dobro, Pa pogneš glavu, U tvojim suzama neće ogreznuti sneg; Jelena smej se, Nisi u pravu I bez tebe bi iskapao ovaj svet. Bole te kosti, Ponekad desni, Srce...
Meni se moja ljubav ruga pa ponavlja moje riječi dubokim glasom a ja njoj uzvratim pa oponašam nju kako oponaša mene samo još malo dubljim glasom i vice vresa mi se spuštamo spiralom od svakodnevnog tona do najdubljeg contralta do karikaturnog basa i još niže i dok nam se vilice ne ukoče i riječi ne zamagle i vrijeme ne...
Ljubav će spasiti svet! Viču grla na sav glas dok tanje se žice od preteških reči. Ljubav će spasiti svet! Dreči iz usta i u nedogled ječi. Tandrču vilice, kreštave i bučne. Ljubav će spasiti svet! Ponavlja horski dvoglas glupaka. A ljubav k'o ljubav...
Krenuli smo na put da upoznamo sve(t). Nemamo ništa, nemamo nikog. Dva slepca, ruku pod ruku. Ruka u ruci. Pružaju ruke jedan ka drugom U zagrljaju isprepleteni. I dalje samo dva slepca. Jedan drugog vodi, A ne vidi ni sebe ni svet. Dvoje, sa rubova beskrajnog mraka Traže, da bar malo zavaraju strah Što milo sikće: “Možda...
Ti si moja priča bez početka Ugasnula zvezda, živa slika Ti si moja beskrajna poema Veća i od sopstvenog pesnika Ti si moj istok Neka reka bez kraja i izvora Ulica od rubljem našaranih zgrada Moja rivijera Ti moraš da postojiš Jer treba objasniti svet Čoveka Što kao obad bdije Nad telom umrlog grada Treba naslutiti dah dana Kada...