Jedini strah mi je,

da li ću te zadržati takvog,
previše meni sličnog.
I neću razumeti,
kako je to sve što mi treba,
u tebe stalo.
Od čega i za koga,
si sagrađen,
kad me celu obuhvataš?
Ni zašto samo volim
to što te volim,
i dozvoljavam da me voliš.
A ne znam kako se to voli.
I evo ne znam,
otkud ti sloboda
da se drzneš,
da sve dileme
u meni pokreneš,
i razrešiš.
Tek tako.
Bez imalo napora.
Ostaviš me da se pitam,
i odgovaram sebi na pitanja.
A da nijedan
racionalan razlog,
u svojoj racionalnosti,
ne uočim.