Volim čoveka sa tri imena. Prvo ga volim ranim jutrom. Uz prvu kafu, drhtave prste sanjara i grešnika. U srktajima bogohulnika, volim ga srcem bludnika, i srcem uplašene lasice, devojčice koja još ništa o životu ne zna. Volim dok strepim i njegove uz svoje strahove lepim, volim u minutima koji prevrću svet i svest. Volim kad nosim u sebi tajnu...
Idi, lepi moj, ja te više ne zadržavam. Imala sam te, taman toliko, da zadovoljim želju za tobom. Više nego što je trebalo, a manje nego što mi je bilo potrebno. Idi. Puštam te. Ti nikada i nisi bio moj. Pripadaj sebi, kao svakoj koja je želela, da njoj pripadaš. Onako, kako ti umeš. Dajući celo svoje telo. Telu željnom tebe. Idi,...
Mrak u sobi i to kada ne znam kada i kako ćeš da mi se približiš. Okretanje ploče Julie London i lijene poljupce. Veliki prostrani krevet u koji bi mogao da stane sav moj i tvoj svijet. Fleke od kupina na svilenim plahtama. Terasu i mjesečinu. Moje preplanule noge u...
Rekao je da su najlepša jutra ona u kojima provlači prste kroz moju kosu, dok se meškoljim u njegovom zagrljaju. Onako sanjiva, krhka. Dok tragam za njegovim najnežnijim crtama lica i verujem da ništa loše ne može da se dogodi onima koji vole. Jer sam oduvek...
Nestadoše u minuti, koja baš tad nema vremena da uspori, nemiri rođeni iz straha, slutnje, sumnje, nepredvidivosti i pogubljenja nade. Novi nemiri, koji liječe, obuzeše krhko tijelo. Konačno, ostvarenje želje koju dozivam noćima u molitvama za ljepše sutra, ukazuje se ispred mene. Prilazi, pogledom mi se...
Jedini strah mi je, da li ću te zadržati takvog, previše meni sličnog. I neću razumeti, kako je to sve što mi treba, u tebe stalo. Od čega i za koga, si sagrađen, kad me celu obuhvataš? Ni zašto samo volim to što te volim, i dozvoljavam da me voliš. A ne znam kako se to voli. I...
Ne umem da skuvam domaću kafu, Da pustim iz jakog zagrljaja Vozim rolere Ne plačem uz kišu Skockam ležernu punđu Zapamtim korake fokstrota Ne radujem se sitnicama Ne volim do kraja Sedim prekrštenih nogu Smejem se na silu Lažem otvorenih očiju Sanjam zatvorenih očiju Dignem samo jednu obrvu Cepam stranice memoara, Ostavim ih da tu počivaju Živim danas Volim do pola...
Ako se ikada odlučim da ti napišem pesmu ta pesma neće biti posvećena Tebi. i dok je budeš iščitavala svojim nebeskoplavim očima nećeš ni slutiti da je njena struktura zasnovana na Tebi. Nećeš razumeti koga to pesnik, više od života voli ni šta je stihovima nameravao da ti kaže, nikada nećeš razumeti. Ako ikada napišem stih ili dva O ljubavi, TI...
Miris cimeta i pečenih jabuka U ranu jesen Susrete poslije kojih Danima budeš opijen Zanesen Sanjiva, lijena jutra Kad samo odmahnem rukom i kažem: „Ma misliću o tome sutra“ Nostalgiju i tužne priče Jer mi nekako sve Baš pomalo sve Na nas dvoje liče Stvari koje se ne govore Već ih u duši samo Krišom slutim Ljude sa kojima Satima, danima Mogu...
Znaš onaj osećaj kada te cigara puši? Ubija te, guši te...