02 avg Kad reči padnu u vodu

Bojim se da reči

ne znaju da plivaju.

Njima je svojstveno

lebdenje: među ljudima,

u mislima.

Lebde na papiru,

gde se uvek mogu čitati

drugačije.

Kada reči padnu u vodu,

ništa se ne čuje;

nema uobičajenog zvuka.

Umesto krugova koje pravi

kamenje,

reči prave

kratere.

Produbljuju dubinu.

Možda smo tada u prilici

da najbolje shvatimo njihovo značenje.

Žrtvuju sebe zarad otkrića

Drugoga.

Nisu krive reči.

Autorka: Nevena Milićević

Fotografija: favim.com