Bojim se da reči ne znaju da plivaju.   Njima je svojstveno lebdenje: među ljudima, u mislima.   Lebde na papiru, gde se uvek mogu čitati drugačije.   Kada reči padnu u vodu, ništa se ne čuje; nema uobičajenog zvuka.   Umesto krugova koje pravi kamenje, reči prave kratere. Produbljuju dubinu.   Možda smo tada u prilici da najbolje shvatimo njihovo značenje. Žrtvuju sebe zarad otkrića Drugoga.   Nisu krive...

02 avgusta, 2016 /