Ja sam Hristina. I ja sam tetka. Ja sam Lenkina tetka. Lenka ima 7 godina. Ide u prvi razred. Voli priču o Bambiju, limunadu i šljoke. Matematiku ne voli. Od brojki je boli glava i do sada nije videla da su joj pomogle mnogo u životu. Osim, možda,...
Bojim se da reči ne znaju da plivaju. Njima je svojstveno lebdenje: među ljudima, u mislima. Lebde na papiru, gde se uvek mogu čitati drugačije. Kada reči padnu u vodu, ništa se ne čuje; nema uobičajenog zvuka. Umesto krugova koje pravi kamenje, reči prave kratere. Produbljuju dubinu. Možda smo tada u prilici da najbolje shvatimo njihovo značenje. Žrtvuju sebe zarad otkrića Drugoga. Nisu krive...
Izgubila se. Tu, između drvoreda u Palmotićevoj i kontejnera čiji miris u ovo doba godine štipa nozdrve i kožu. Zamolila me je da joj objasnim kako da dođe do Trga. Strankinja. Šarena haljina i neka retro torba. Preko belih pamučnih čarapa je navukla braon sandale. Kažem joj...
Olimpijski bazen, nešto nakon deset časova. Treći dan kako sam pobedila mrzovolju i jutarnju kafu zamenila plivanjem. Veliki poduhvat, s obzirom na činjenicu da je leto, a ja na raspustu, kod kuće, gledana kao beli medved od strane roditelja, strina, tetki i ostale familije. Eto,...