20 okt Jesen je napolju
Jutros se sva svetlost,
rasula po tebi.
Koncentrisana u oštre,
zrake sunca.
Koji su se lagano i blještavo,
igrali po tvojoj koži.
Kroz kosu,
preko ramena,
do ključne kosti.
Na ona dva
bezobrazna mladeža.
Što menjaju položaj,
sa svakim udisajem
i izdisajem.
Zgužvana posteljina,
je ispunjena brazdama
tvog tela.
Celo jutro,
se oblikovalo po tebi.
Lenjo i sanjivo.
I vazduh se
istim intezitetom,
šunja kroz zavese.
Ništa nije čujnije,
od tvog disanja.
I ništa nije tiše,
od mojih prstiju,
na tvojim šakama.
Jesen je napolju.
Vrela.
Ni traga kiše.
Da umiri ono napolju,
i ovo među nama.
Autorka: Dragana Marković
Fotografija: Dragana Marković
Sorry, the comment form is closed at this time.