Kad mi nedostaješ, ja pomislim na sve ono što imamo. Setim se onog keja, Ade i kamenčića, lešnika u nekom naizgled poznatom gradu. Svih onih rastanaka koji su morali da se dogode, inače ne bismo znali šta je ljubav. Svih onih večeri provedenih negde daleko...
Pevala je Bebi Dol. I ne znam odakle baš ona u kafani. Ni zašto ni onda tu nisi bila ti. Al’ umela si, odsustvom, da magle svog tela, u mojoj glavi, uokviriš, da zaboliš kao da si materijalna. Otelotvorena, otrovna, slobodna, poput Golema, bez duše i srca, bežiš sa...
Idi, lepi moj, ja te više ne zadržavam. Imala sam te, taman toliko, da zadovoljim želju za tobom. Više nego što je trebalo, a manje nego što mi je bilo potrebno. Idi. Puštam te. Ti nikada i nisi bio moj. Pripadaj sebi, kao svakoj koja je želela, da njoj pripadaš. Onako, kako ti umeš. Dajući celo svoje telo. Telu željnom tebe. Idi,...
U sredu je u redu. Da preko tebe gaze, dok stojiš u redu, autobusu, ili supermarketu. Da ujutru oblačiš, konzervativnu uniformu. I dodeliš i prihvatiš, samozvanu ulogu nevine svetice. Umilne bezgrešnice. A uveče pokazuješ telo, sebi, i onima koji nikoga ne jebu. U sredu je u redu. Da se eksponiraš, plasiraš, i dostojanstvo degradiraš. Da gledaš kako im u falusu, krvlju puniš svaku venu, dok...
Jebi se! Ti, i te tvoje pune usne. Koje mi začepe usta, svaki put, kada pokušam nešto da izgovorim. Jebite se, ti i tvoj osmeh. Koji mi razoruža razum, šake i telo. Pa ti se goloruka predam. Bez borbe, svaki put me osvojiš. I suvereno, vladaš mojim telom. Kao da poseduješ tapiju, na bezuslovno i bezgranično, uživanje. Jebite se, ti i te tvoje oči. Koje...
Jutros se sva svetlost, rasula po tebi. Koncentrisana u oštre, zrake sunca. Koji su se lagano i blještavo, igrali po tvojoj koži. Kroz kosu, preko ramena, do ključne kosti. Na ona dva bezobrazna mladeža. Što menjaju položaj, sa svakim udisajem i izdisajem. Zgužvana posteljina, je ispunjena brazdama tvog tela. Celo jutro, se oblikovalo po tebi. Lenjo i sanjivo. I vazduh se istim intezitetom, šunja kroz zavese. Ništa nije...
Vatreno crvena boja kovrdža uz talase narandžastih pramenova odraz je žudnje za suncem, morem toplinom i strašću. To što ne raste dovoljno verovatno znači da još uvek nisam ni ja sama porasla. Svetle obrve, meka koža i obrašćići to su samo ruski geni to je moj deo Odese. U očima se nalazi moj grad -...
Zasmeta mi Što u meni vidite Devojčicu Devojku Moje telo Atribute Ali vam ne zameram. Ne možete Da vidite moje reči Moje pesme Moje police sa knjigama Moje snove. Zasmeta mi Što na meni vidite Nakit Šminku Frizuru Ali vam ne zameram. Niste vi krivi Što je 21. vek Što je ono spolja bitno Što ne znate za ono iznutra. Ne zameram Ljudi smo Grešimo svi Ali ne zaboravljam Što me...
Svaki se čovek rađa slobodan, možemo čuti; od drugih pak: Rođenjem smo predodređeni za nešto, imamo svrhu postojanja i nismo došli na ovaj svet slučajno; a od trećih: Ovaj život je usputna stanica… Prava sloboda je na onoj strani. Godinama sam pokušavala da shvatim šta je...
Davao je sebe. Toliko. Da znam da treba da ćutim. Još uvek. Ponekad. Da izgovorim fališ mi, samo onda kad osetim njegovo ime na svom telu. Onako, šapatom. Tiho i nežno. Dok niko ne sluša. Ne oseća. Sem nas. Voleo je „Priču“, a ja sam...