Ugrejala sam ti postelju prostim rečima, uzdasima i isprekidanim izgovaranjem tvoga imena. Utoplila sam ti pokrivače svojim drhtajima, povicima i neumornim hvatanjem za tvoje telo. Izmorila sam te, svojim ljuljanjem kroz sanjivu pomrčinu tvoje sobe, guranjem tvog tela na meni, pored mene, ispod mene, stežući...

27 oktobra, 2017 /

Jutros se sva svetlost, rasula po tebi. Koncentrisana u oštre, zrake sunca. Koji su se lagano i blještavo, igrali po tvojoj koži. Kroz kosu, preko ramena, do ključne kosti. Na ona dva bezobrazna mladeža. Što menjaju položaj, sa svakim udisajem i izdisajem. Zgužvana posteljina, je ispunjena brazdama tvog tela. Celo jutro, se oblikovalo po tebi. Lenjo i sanjivo. I vazduh se istim intezitetom, šunja kroz zavese. Ništa nije...

20 oktobra, 2017 /