22 mar Ime

Volim čoveka

sa tri imena.

Prvo ga volim ranim jutrom.

Uz prvu kafu,

drhtave prste sanjara i grešnika.

U srktajima bogohulnika,

volim ga srcem bludnika,

i srcem uplašene lasice,

devojčice koja još ništa

o životu ne zna.

Volim dok strepim

i njegove uz svoje strahove lepim,

volim u minutima koji

prevrću svet i svest.

Volim kad nosim u sebi

tajnu nad tajnama,

i kad me lažu,

i kad ih lažem,

i kad me sve negira,

i kada je to ono dobro.

Onda ga volim u podne.

Volim na zabačenim

skejt parkovima

i u gradskom prevozu.

Dok moja histerija

i moja manija

plešu oko nas bestidno.

Dok se mrve tereti

pod njegovim stopama.

Volim ga tad kao što bi ludak

voleo svoju iluziju,

ili lunatik svoju noć.

Volim tu čudotvornu moć

razbijenog stakla

kad mi okrvavi šake

i pusti da radosno

i ushićeno kaplje

moj život u njegov život.

Najposle volim ga dok veče pada

i sa njim čitava šarada

dana u kojim svega ima isuviše.

I u noći mu šapućem

u otkucaju, u taktu

čednog i bludnog,

i stidljivog i čudnog,

poslednje to ime

i neke reči prosipam mu po postelji,

kao što bih suze

tad, kad me istinski uzme

celu, meku, naježenu, belu,

i kuca brže,

i moje telo vapi

za dodirima od šapata,

dok prolaze vozovi

i ja putujem

da se spojim sa čitavom vasionom.

Volim trenutke

naših isprepletanih i

bolnih rebara.

Volim dah koji me voli

i treptaj i, mislim,

dajem na značaju slobodi.

Dok plačem kao

prvi put suočeno sa svetom zenice mače,

i plačem

jer ga volim,

njega i svako njegovo ime

u noći,

u huktanju kovitlajućeg voza

u nepovrat što ide,

volim taj voz što me nosi ka svime

i volim,

i volim,

i plačem,

i volim

svako njegovo prokleto ime.

Autorka: Emilija Deljanin

Fotografija: weheartit.com