Volim čoveka sa tri imena. Prvo ga volim ranim jutrom. Uz prvu kafu, drhtave prste sanjara i grešnika. U srktajima bogohulnika, volim ga srcem bludnika, i srcem uplašene lasice, devojčice koja još ništa o životu ne zna. Volim dok strepim i njegove uz svoje strahove lepim, volim u minutima koji prevrću svet i svest. Volim kad nosim u sebi tajnu...
Nikada nećeš znati Koliko te je gledala I kako je volela Način na koji hodaš Kako je krišom Brojala tvoje korake Kako je posmatrala Tvoje prste Dok prelaze po tastaturi I zamišljala Da tako prelaze po njenim Leđima Ramenima Usnama Nikada nećeš znati Koliko je volela Kako pogrbljeno sediš I žmirkaš Kada ne staviš naočare Kako je želela Da ti se prišunja iza leđa I obgrli...
Postajem voljeni pokojnik što više ne ratuje sa životom. Očajno raspoloženje pokriva um, podivljala surovost suši utrobu, grebem sa presušenog dna vremena. Izuzetni su samo trenuci mržnje, a redovni sivi, otrovni horizonti. Sumorna je moć nerodne duše moje dok strepnja hoda po trulom srcu, a pesak očaja pokriva istinu, misli postaju tiha vojska kraja sudbine. Predeli ljudskog...
Noći mirišu na zagrljaje i uzdahe. Na tajne i istine, nekada izrečene, ali zaboravljene. Na omekšivač i pamuk. Na čuda. Na planetarno i neprolazno; na borbu žešću od one sa vetrenjačama. Jutra mirišu na razum i odbijanje, na poricanje i nemoguće. Na rupe i trnje. Na...