Odbačene ponižene i rastrojene okovane lažima zagušene problemima kao najezdom teškog duvanskog dima naše duše sretoše se na peronu sa koga su, vozovi u svet sve one gladne hirovite željne promena bogate i siromašne tužne i radosne odnosili. Na dolazak istog voza danima smo čekali ne sluteći da je potrebna samo čašica dobrog iskrenog razgovora koju smo ispijali dok nismo konačno shvatili da smo se svih ovih godina na pogrešnim mestima tražili. Autor: Mario Bačlija Fotografija: weheartit.com ...

22 jula, 2019 /

Volim čoveka sa tri imena. Prvo ga volim ranim jutrom. Uz prvu kafu, drhtave prste sanjara i grešnika. U srktajima bogohulnika, volim ga srcem bludnika, i srcem uplašene lasice, devojčice koja još ništa o životu ne zna. Volim dok strepim i njegove uz svoje strahove lepim, volim u minutima koji prevrću svet i svest. Volim kad nosim u sebi tajnu...

22 marta, 2019 /

Prvo prolazite kružne pokrete oko srca jedno drugom. Kao da se radi o nekom neprocenjivom umetničkom delu. Obazrivo, tiho i pomalo pobožno. Sa velikim poštovanjem i zazorom. Onda ti kružni pokreti prerastu u korake. Zajedno pešačite, upisujete vašu ljubav u mapu ulice, naselja, grada. Posle se...

16 oktobra, 2017 /

Postoji nešto tako romantično u tvojoj pojavi U načinu na koji te ja zamišljam kada se sećam Načina na koji si me gledao kada je postojalo nešto između nas Nešto bez oblika Nešto što ni ti ni ja nismo mogli da formulišemo I nešto što smo izbegavali da artikulišemo, jer...

01 juna, 2017 /

Suncokreti u ruci Da se slažu Sa crnom suknjom Gole, debele noge I mršave misli Za dobro jutro Poklanjam mu sve. Ponovo na stanici Na kojoj je rekao Da me voli Čekam. Vozovi prolaze Nestaju Njihova stanica nije moja Moja stanica nije njihova. Vozovi prolaze Nestaju Ostavljaju mi prugu Onu kojom nećeš doći Onu koje se ne sećaš Onu koja je samo moja. I šta su...

29 januara, 2017 /

Ispred mene koverat, U kovertu slova, U slovima oči, U očima tunel, A u njemu šareni vozovi Jure od tvoje praznine, Od tvojih glupavih, prostih rečenica, Od pripovjetki bez poente, Od godina u kostimima, Od jefinih riječi i skupih kaputa U kojim skrivaš sav svoj očaj, Sve ljigavo obojene misli, Sav ogavni trulež svojih slabosti, Sav crno-bijeli svijet...

10 decembra, 2016 /

  -Vidimo se noćas? -Kod vozova? -Poslije vozova. -To je opasno. -Zbog mraka ili vozova? -Zbog čekanja. Zapitaću se kuda vodi koji dah. Zalutaću. -Znam. Lutaj. Samo se vrati. -Može se desiti da me čekaš. -Uvijek te čekam. -Pa kad nećeš da me naučiš da gledam na sat. -Kada bih te naučio prestala bi da lutaš, izgubila bi se, i svi časovnici svih...

21 septembra, 2016 /

  Glavna ideja romana "Ruski prozor" mogla bi da bude čovekova težnja da ostvari sve potencijale sopstvenog života, a glavno pitanje - u kojoj meri bi te projekcije željenih izbora bile originalna kreacija, a u kojoj meri puko ponavljanje već vidjenog, kompilacija delova tuđih života i...

18 oktobra, 2013 /