20 jun Bajkopriča o Lavici i Pesniku

Postojali su jednom Lavica i Pesnik. Postoje i sada, u svojim dimenzijama, udaljeni jedno od drugog tek nekoliko sati vožnje. Oboje su čitali „Politikin Zabavnik“ i bili pomalo usamljeni. Pesnik i dan-danas kupuje „Politikin Zabavnik“, zarad prkosa bedi i zbog majke. Možda će ga kupovati doživotno ako bude ostao u rodnoj zemlji. Možda će se pretplatiti da mu ga šalju u inostranstvo ako ikada ode.
Pošto su ovo moderna vremena, Pesnik je Lavici poslao mejl, početničku priču. Odgovorila mu je pesmom Bukovskog i podstakla ga da dalje piše. Nastavili su da se dopisuju, upoznali i zavoleli. Pri prvom susretu, Pesnik je sa svoje jakne skinuo bedž i pažljivo ga je zakačio za Lavičin kaput, sa leve strane, blizu srca. Do nje je putovao vozom, podmićivao konduktere, nabavljao razne putne povlastice i susretao čudne likove. Lavica se dovijala na sve načine ne bi li sa Pesnikom provela što više vremena. Makar popodne u prirodi.

Pesnik je poneo stari analogni fotoaparat i fotografisali su se. Mesec – maj. Doneo joj je prve trešnje. Lavici je dao film i duplikate nekih fotografija, a zadržao je album. Često ga je prelistavao i korice albuma sa tankim slojem zaštitne plastike vremenom su se izlizale, pohabale.

Lavica je Pesniku poklonila staru pisaću mašinu. On bi joj posvetio pesmu i otkucao je na toj mašini. Pozajmljivala mu je knjige, rezala mu diskove. Pesnik je u početku imao samo vokmen, pa mu je nasnimila audio kasete. Često su poklanjali jedno drugom sitnice, a pokloni za rođendan su bili obavezni, makar štedeo tokom većeg dela godine. Razgovarali su o porodičnim problemima i tešili jedno drugo. Lavica mu je ukazala na fanzin i pesnički sajt – i Pesnik je bio objavljen u fanzinu. Dobio je pet štampanih primeraka poštom i poklonio joj jedan. Ekipa sa sajta je objavila i štampanu verziju knjige a Pesnik je u skromnoj, neveštoj biografiji napisao da pesme posvećuje Lavici. Naravno, dobila je primerak knjige.

Prošlo je par godina i Lavica je postajala zrelija i jača od Pesnika. Njemu je glava bila u oblacima i bio je stidljiv, introvertan. Njene praktične razgovore bi prekidao u pola rečenice zarad andergraund priče. Lavica bi se povlačila u hladnoću a Pesnik je postajao negativan, emotivni vampir, stiskali su ga finansijski problemi iz kojih se možda nikada neće ni izvući.
Jednom je bio i bezrazložno ljubomoran nakon pijanog telefonskog poziva Lavičinog druga. Bio je samo čovek. Ipak, ona je bila njegov centar sveta. Pesnik je bio Vaga a Lavica dupla Lavica, i kada je Pesnik tužno skrenuo pogled ka oknu prozora pri jednom od njihovih rastanaka, uhvatila ga je za lice, okrenula mu glavu i pogledala ga pravo u oči. Prećutno su se razumeli.

Kada je Lavica zaturila bedž koji joj je Pesnik poklonio, rastužila se. Simbolično je to shvatala kao urušavanje veze. Pesnik je među drangulijama iz detinjstva pronašao sličan bedž i krišom ga smotao u džep njenog kaputa.

Lavica je izrazila želju. Da delić Pesnikovog tela zauvek bude njen, ma šta se desilo među njima. Pesnik se složio i sačinio svečani ugovor. Lavica je izabrala jedan od Pesnikovih mladeža, a Pesnik Lavičinu kosu. Po odredbama ugovora, bila je dužna da svake drastičnije promene frizure prijavi Pesniku. I zaista, kada se godinama kasnije ošišala obavestila ga je i poslala mu fotografiju. Jednom mu je dala svesku: da Pesnik određene stranice ispuni mislima, pesmama, crtežima i potom joj svesku vrati za uspomenu. Između ostalog, napisao je: „Jednom ćemo biti dosta stariji i sve ovo ti može izgledati daleko, smešno, detinjasto… Ali to si bila Ti, to smo bili Mi. Volim te.“

Oboje su bili nevini i zajedno su izgubili nevinost ali Pesnik je bio suviše iskompleksiran da Lavici odmah to i prizna! Predstavljao se iskusnijim no što je bio! Priznao je tek nakon ozbiljnijih trzavica, kada im je pretio rastanak, kada je slutio da će biti ostavljen. Želeo je da prvi put bude iz ljubavi, da uvek bude iz ljubavi, a vreme je prolazilo. Nije želeo da ga Lavica smatra čudnim. Lavica mu je to oprostila. I tada ga nije ostavila. Pročitao joj je odlomak, kraj knjige „Vini Pu/Kuća na Puovom uglu“. Plakali su.

Njihova veza je potrajala još šest meseci tokom kojih se pesnik malo afirmisao, objavili su ga i pozivali na književne večeri. Novi Sad i Beograd. U Novom Sadu je imao obezbeđeno i prenoćište i obroke u hotelu. Pesniku je to bilo fascinantno. Ekonomska kriza je tek uzimala maha i nekako se krpilo.

U Beogradu, Pesnik je radije želeo da sedi u publici. Od nervoze je popio kafetin više i Lavici je dozlogrdilo. Nije volela kada Pesnik popije nešto za smirenje ili glavobolju. Ni on nije voleo ako ona povremeno zapali cigaretu. Takođe, Pesnik nije mogao sa njom na more ili skijanje. Tada mu je falila.
Raskinuli su nakon sledeće književne večeri. Priznali su jedno drugom da su pri kraju veze simpatisali određene osobe suprotnog pola, ali da nisu prevarili jedno drugo. Ni poljubac. Pesnik je rekao nešto glupo. Devojka iz voza koja ima sličnosti sa Lavicom kupila je od njega crtež. Naime, Pesnik je jednom prodavao crteže po vozu. I Lavica mu je pomagala oko prodaje crteža. Povukao je reč. Znao je da je svako jedinstven. Poljubio ju je u čelo, poželeo joj sreću i u afektu krenuo ka železničkoj stanici. Zaustavila ga je. Nije se puno opirao.

Ka stanici su pošli zajedno, Pesnik ju je grlio dok su im tekle suze. Lavica je koračala za vozom dok je lokomotiva lagano ubrzavala, a Pesnik ju je gledao kroz staklo. Tek kada ju je potpuno izgubio iz vida, seo je na prvo slobodno mesto.

Međutim, narednih godina ostali su u kontaktu. Bilo je ljudski. Pitala bi ga za naziv stripa koji joj se svideo, obaveštavala ga o svojim uspesima, Pesnik bi joj slao nove knjige ili nešto zanimljivo. Tokom poplave, porukom ga je pitala da li je dobro. Ako joj nije čestitao rođendan i poslao poklon, znala je da nešto nije u redu. I bila bi u pravu. I čestitala bi Pesniku rođendan. Ako bi Pesnik shvatio da Lavica može ispustiti stručnu praksu, poslao bi joj poruku.

Pesnik ne zna zašto piše bajkopriču o Lavici i Pesniku. Možda je sateran u ćošak i voleo bi da je još jednom vidi ako, kada totalno zagusti. Možda je pisanje autoterapija i Pesnik to najbolje ume da radi od svih poslova za koje se (ne)formalno školovao. Da li da pošalje bajkopriču Lavici? Prošlo je dosta vremena, ljudi se menjaju, svašta se dešavalo između, možda Lavica nije sama i to joj ne bi prijalo.

A možda bi volela da pročita i sačuva bajkopriču. Zbog svega lepog što ostaje i tinja u ljudima. Zbog onoga što ljude bespovratno menja nabolje.

Autor: Marko Antić

Fotografija: weheartit.com