Dragi deda Mraze, Pišem ti, mada u tebe ne verujem. Da, stidim se Što ti ovo Moram reći. Ne znam kada Je prestalo, Ne znam šta se Tačno zbilo, Ali se jedne Godine probudih, I – ništa! Gledam i filmove, U kojima glavnu Ulogu igraš, Iako jesu američki I tupavi jako; Volim i one smešne Spotove, Što ih puštaju Svake godine - iste, Gde se smeju, I njišu, I...

  Rekli su mi da je previše mračno u hodnicima mojih reči. I pitali kakva je to neman svom težinom pritisla moje pero. Smejala sam se. Nikad me ne pitaju kakav je put i zašto imam žuljeve po rukama. Nikad me ne dotiču pažnjom. Samo zahtevima. Evo, sad ću da pišem...

  Ima tih dana Kad ti se ne ide van Samo bi u krevetu bio Kuvano vino pio Ne, jer voliš solo piti I tugu utopiti Zato, jer odjek Prazničnoga ima Vino kuvano I miris cimeta U pozadini Muzika neka Fina romantična Ne i patetična I želja da se Zaljubljen bude Ali ti ipak zaljubljen nisi Zapravo jesi Ali to zaljubljenstvo Ljudsko ime nema Ono je...

Devojko znam da svojim kosmičkim očima komuniciraš sa šumom kristalnim mirom oni hoće da ih podučiš kako se ovladava mačjom telepatijom da, osećam koliko slano zvuči potmuli plač u svitanju gorčine. Devojko voziš se iskričavim šinama po koloseku ludila haos, lokvanji i strah ukusa krvave čokolade. Devojko monsuni i meso su oko tebe isključi se iz te odurne priče kada uključiš šesto čulo. Devojko putena vetrometino nesputanog duha ne znaš gde...

Izvinite, ali meni je dosadno! Meni je smrtno dosadno na ovom vašem svijetu. I zgrožena sam. I smiješno mi je. Užasno mi je smiješno. Ljudi su mi smiješni. Oni i njihova (ne)djela koja govore više o njima samima nego o onima kojima ih iza leđa čine. Da pukneš od...

    Ne vredi da me zoveš. Ja sam sva lepa mesta obišla. I videla prazninu. Čak i kad spustim glavu u šake, ona me boli. Neko će reći da je ovo ženska pesma. Ali ona ne peva kao onaj čovek posle rata. Ili peva baš kao on. Malo bele jutarnje...

    Ovo je pjesma o drugima koji su izašli napolje i sada izgledaju rasterećeno njihova lica liče na sretne završetke bez važnih životnih poruka bez glume Njihova lica su samo lica Bezbroj tih sitnica koje su ugravirane u mojim grudima ni večeras me ne zaobilaze Ne, nisam ovde da napišem kako da živim Padnem li Padaš i ti Svi padamo kao da nam je neko rekao da je tako bolje da...

Ti neki ljudi Koji prolaze kraj tebe I kraj mene prolaze I svi se okreću Očima prevrću Da l' se srame Ili stide Možda samo Drugovanja ne vole Ljudi ih Čudnima nazivaju A oni prolaze K'o da im to nije važno Kraj tebe I kraj mene A možda si baš Jedan od njih Možda sam i ja nekad Baš taj čudak Pa prolazim Ogledajući se...

  Hajde, šta čekaš? Nemoj opet da mi kažeš da je takav red. Sve. Samo nemoj reda radi. Gde ti uopšte ovde vidiš red? I ako ti je toliko stalo do toga, onda lepo ceger u ruke i u neki veliki mol gde opet prodaju neku maglu (koja...

Kada u Google ukucate ime Čarna, ponudiće vam samo dve osobe. Jedna od njih je Čarna Popović, pesnikinja iz Pančeva, moja drugarica i ovonedeljna sagovornica i, što je u ovom slučaju ključno, jedna od najboljih srpskih pesnikinja (i pesnika!) najmlađe generacije. Ujedno i jedina pesnikinja...