23 dec Ogledajući se u cipelama svojim

Ti neki ljudi

Koji prolaze kraj tebe

I kraj mene prolaze

I svi se okreću

Očima prevrću

Da l’ se srame

Ili stide

Možda samo

Drugovanja ne vole

Ljudi ih

Čudnima nazivaju

A oni prolaze

K’o da im to nije važno

Kraj tebe

I kraj mene

A možda si baš

Jedan od njih

Možda sam i ja nekad

Baš taj čudak

Pa prolazim

Ogledajući se u

Cipelama svojim

Ne stideći se

Nema za to razloga

Nema za to povoda

Samo dole,

U cipelama mojim

Jer tu sam sva svoja

Od snova tkana

I tu mi se jedino sviđa

Tu još uvek nešto

Mogu promeniti

Još postoji nada

I volja

I san

Tu postojim ja – cela

A ne jedna od onih

Koji se okreću

I očima prevrću

Bez imalo snova

Oni zbog kojih se srdim

Po kad – kad i stidim

što delimo isto tlo

Da glasno ću to reći

Jer nemaju snove

Imaju osudu samo

Imaju samo reč

Kako je loše

Kako si loš

Kako sam loša

Kako ćemo uništiti

Njihov svet

Koji nije ponajbolji

Zapravo je loš

Idealno loš

I svesni su toga

Zato se i srde

Što nisi

Jedan od njih

Da delite

Taj isti svet

Kada ste već na istom tlu

Zato se stidiš

Možda sramiš

Zato si po kad- kad

Sklon ogledanju

U cipelama svojim

Jer tu sve počinje

Tu se razvija misao

Tu se stvara bolji svet.

Autorka: Hristina Petrović

Fotografije: favim.com