Oprosti ako nekad mislima odlutam I ako ti se čini da nisam tu. Ja nisam od ovoga svijeta. Pripadam rasi sanjara. Uhvatiti korak sa mnom Veoma je teško. Danju jurim vjetar, Penjem se na oblake I prkosno u Sunce zurim, A noću duge i mučne razgovore sa Mjesecom vodim, dok me zvijezde zadirkuju I za kosu vuku. Sa...

Misli moja iz beskrajnog, ničijeg i svačijeg, Apstraktu senzibilni vakuumom što dišeš, Gdje ti je kraj? Odakle potičeš? Zašto me spotičeš? Nekad k'o givit, kao pero nekada, vazda i svukud' odrazu čovječjeg! Šta te čini i ko ti se klanja? Ostaje li išta nama? Vrlino i mano, ništavilom neograničenim što...

    Tkala si me od meda, ja te pravio od blata. Svila si mi dom, ja te oterao iz svog srca. Nisam te trpeo, ti mene razumela. Dala si mi krila, ja tebi stavio bukagije. Obasjala si me svojim oreolom, ja te progutao svojom tminom. Ljubila mi ruke, ja te tukao. Osnažila si mi glas, a ćutala. Krvarila si, mene jačala. Bila...

  Prevodeći  žedan  poljubac glasnim željama, imitiram  glas Malog kamernog nokturna. Tragom sjete okrznem mu dah. Govorim(o) stidljivo. Zajedno  smo i hljeb i  vino i so. U  toplini doma, širok i prostran sto. Namješten za hiljadu zvanica. Obilježen  tragom pripadanja samo na dva posebna  mjesta. Dodirnem  usnama svaku  pjesmu  iznova. I rukama  ljubavi, probudim slobodu nestrpljivih  snova.     Autorka: Sanja Radulović Fotografije: tumblr.com ...

Kiša će A volim kišu Da uz nju šetam I slušam je ljupku Setom okupanu Dok šetam Ili sa nekim Baricama plešem Dugu iščekujem I njoj se radujem Dok dobuje ljupka Dama u punome Svome sjaju Gle duga Dođi ovde Ne ne ovde se bolje gleda Pa plesanje odložimo Dugi se nasmešimo Zenicama duše ovaj Svet pogledamo Kiša će Kraj prozora sedim I dok jutarnju ja Kafu ispijam Pitam...

    Kako tonu brodovi, koji je njihov zvuk? Da li u tišinu utonu težinom svojih karga ili pucaju po ropcu putnika što im svojim godinama boje ton. Kako tonu brodovi, da li daleko od obale, ili blizu, da ih gledaju sa kopna kao kakvu predstavu u pozorištu gospoda? Ili se osame kao slonovi što...

Ima već više godina od kada znam za njih. Ponekad sam bio samo usputni posmatrač, slučajni prolaznik a na nekima sam i aktivno učestvovao. Ljudi su na njima diskutovali uglavnom o politici, muzici, ljubavi, seksu sportu, književnosti, kupoproprodaji, religiji, horoskopima kućnim ljubimcima i kulinarstvu. Tu i tamo bih upao u neku inteligentnu, svrsishodnu raspravu pročitao...

Nađe je na putu. Samu i žalosnu. Nezbrinutu. Ražalošćen, Pruži joj ruku: "Ustani malena! Idemo dalje! Ne daj da te dotuku!" Ona pogled diže. Osmijehnu se. Ustade. I priđe mu bliže. "Ko si ti? I zašto dolaziš Da kvariš patnju moju, Da tjeraš bol moj?" "Onaj sam u koga ne vjeruješ više, a čekala si ga cijeli život svoj." "Sanjam li?...

Gledah te okupanu notama zore, pod jablanom vrlim sjenu što obavi, Nad krotkim podom šarenilom ocvjetanim, na obodu boja, krvi i znoja, Rasklepetanog pogleda tajnu što čuva, dok duša ti bije podno guše, Ruše, gaze, mrse i peku,vrele i zle ruke k'o lavina što teku, Stežu srce k'o sandžija grudi, Ljudi, zvjeri odjeka...

Praznici Kad si kod kuće Bezbrižan Sanjiv Srećan Pa naveče izađeš Sa drugarima se Okupiš Pa malo Razveseliš se Pokoju pesmu Zapevaš Pa lepo ti bude Setiš se U neko doba Hej kasno je Mogao bih krenuti Ali ne Ti ostaneš Da još jednu popiješ Još jednu otpevaš I uz nju zaigraš Jer milo ti bude U tom momentu Sa tim ljudima Lepim ostati Kasnije onda Kreneš kući svojoj Jer sutra je Veliki dan Badnji...