Ima već više godina od kada znam za njih. Ponekad sam bio samo usputni posmatrač, slučajni prolaznik a na nekima sam i aktivno učestvovao. Ljudi su na njima diskutovali uglavnom o politici, muzici, ljubavi, seksu sportu, književnosti, kupoproprodaji, religiji, horoskopima kućnim ljubimcima i kulinarstvu. Tu i tamo bih upao u neku inteligentnu, svrsishodnu raspravu pročitao...
Nađe je na putu. Samu i žalosnu. Nezbrinutu. Ražalošćen, Pruži joj ruku: "Ustani malena! Idemo dalje! Ne daj da te dotuku!" Ona pogled diže. Osmijehnu se. Ustade. I priđe mu bliže. "Ko si ti? I zašto dolaziš Da kvariš patnju moju, Da tjeraš bol moj?" "Onaj sam u koga ne vjeruješ više, a čekala si ga cijeli život svoj." "Sanjam li?...
Gledah te okupanu notama zore, pod jablanom vrlim sjenu što obavi, Nad krotkim podom šarenilom ocvjetanim, na obodu boja, krvi i znoja, Rasklepetanog pogleda tajnu što čuva, dok duša ti bije podno guše, Ruše, gaze, mrse i peku,vrele i zle ruke k'o lavina što teku, Stežu srce k'o sandžija grudi, Ljudi, zvjeri odjeka...
Praznici Kad si kod kuće Bezbrižan Sanjiv Srećan Pa naveče izađeš Sa drugarima se Okupiš Pa malo Razveseliš se Pokoju pesmu Zapevaš Pa lepo ti bude Setiš se U neko doba Hej kasno je Mogao bih krenuti Ali ne Ti ostaneš Da još jednu popiješ Još jednu otpevaš I uz nju zaigraš Jer milo ti bude U tom momentu Sa tim ljudima Lepim ostati Kasnije onda Kreneš kući svojoj Jer sutra je Veliki dan Badnji...
Odričem. Nemam ništa sa osobom koja piše sve ovo. Neću da snosim nikakvu odgovornost. Posle treba objašnjavati gnev i šta se to sve u stvari htelo da kaže. A znaš kako ona ume da bude ljuta. Često se uhvati prošlih tema i onda nas sve, i mene, do iznemoglosti...
Sam(a) sam u tuđem mraku gdje se čuje vodenica i malo vode crnice na dlanu malo požutjelog pupka smrada živine i korica ubuđalog hljeba sam(a) sam na ovoj livadi gdje vrište konji njima se tamo ne čuje trag njihove oči crvene se pod travom Sam(a) sam sebi kao da nikad nisam ni ovoliko jada koliko stida ni ovoliko grijeha koliko...
Kao mali imao sam problem: dva kišobrana u sobi a ne mogu da nađem nijedan.Tražim treći od ukućana, žurim, izlazim čudim se juče su bili tu. Kasnije u životu imao sam problem: tokom razgovora ponekad pitam prijatelje "šta je bilo sa tim i tim parom, bili su vereni?" i kada dobijem odgovor da su raskinuli nekako sam...
Ne ide. Ne razumemo se. Možda treba da odemo negde. Da nađemo taj vrli svet. „Nema novih svetova“, kažeš. Dobro, šta da uradimo. Da stvaramo? „Suviše si optimistična“, kažeš. Možda. Nosim se sa životom najbolje što znam. Kako god da okreneš, ipak se ujutru uvek prve oglase ptice. Ne znam koje. Možda one...
Sebi bih dopustila i mnogo više od kajanja, tebi bih oprostila mimo glasa zdravog razuma, ali samo ne bih nikada računala na laž, na kraj, na beg, na smeh...
Sutra je ispit. Treba da učim. A ja opet imam nalet inspiracije. To je uvek tako. Inspiracija je sebična. Ona nikad ne pita da li može da svrati. Ona jednostavno vikne „Stigla sam!“, kao da je to od presudne važnosti za mene. I ma koliko da je...