Previše spavam. Ustajem se samo kako bih radila. Prolijevam suze po laptopu i po doručku koji neću ni pojesti. Dok sjedim za stolom s cimerima koji više ne znaju što da rade sa mnom, plačem i smijem se u isto vrijeme. Nakon posla, koji (na svu...
Rastanci su neizbežni. Nikad nisi siguran kada će i kako da se dese. Kada taj određeni trenutak dođe, uvek deluje da je moglo da bude više vremena, da ti je trebalo još. Jer nikad nije dovoljno. Ali ima i onih drugih momenata, kada nekako znaš da...
- Ooo, pa ćao Nemanja. - Ooo, pa ćao Marina kako si? - Ja dobro, a ti kako si, nismo se sreli baš dugo dugo. Da nismo, baš nismo. Od onda kad smo se rastali poslednji put, tu negde u nekom sokačiću ove varoši, više i ne pamtim...
Sutra je novi dan, i Sunce ce izaći, to je ono što zasigurno znamo. Sutra je novi dan, i loše od danas će proći, ili nam pasti jos teže kada se probudimo. Ali, možda prekosutra neće. Sutra je novi dan, a možda nam baš on donese...
Zagrizla sam žilete i spustila ih niz grlo do pluća. Do srca. Do srži sebe. Pokušala sam da se uklopim u neki drugačji svijet, pokušala sam da se prilagodim ljudima iz berbe kad je grožđe bilo natrulo i crvavo. Pokušala sam, ali ne vrijedi. Prosto nisam...
Traži se jedno more bez gužve, oseke i jakog sunca. More što će mi ugrijati leđa, dodirnuti kosu i zagrliti me toplije u hladnoći. Tad ću se okrenuti, osvrnuti i nastaviti dalje. Uostalom svi to i radimo, tražimo te tragove ispod stopala, umjesto da pobjegnemo...
Dobro jutro, Dženi. Kad budeš čitala ovo, jutra verovatno već odavno neće biti u tvom kraju, i možda će čak stići do Karakasa dok se ti ne naspavaš i ne uhvatiš dobar signal za net, ali nije ni bitno, jer ja ne govorim o jutru...
Ne volim da spavam, to je za mene gubljenje vremena. Da, čula sam za beauty sleep. Ali život je baš kratak, svaki trenutak je bitan. Zato sam hronično premorena pa mi se desi da zadremam na najneverovatnijim mestima. Pre neki dan sam tako zaspala kod frizera. Naslonila se na šamponjeru...
Julsko subotnje jutro. Na terasi sam. Sa ostalima a uvijek sama. Šutim i njišem se uz zvuke fada koji dopiru iz susjednog stana. Ribareva žena sanjari o njemu na brodu uz tugaljive zvuke, od jutarnje kafe pa sve do večeri. Nadam se da danas neće biti vjetra....
Svaki put kada se s njim dopisujem imam scenario u glavi da ću izgubiti mobitel i da će ga neko naći, čitati našu komunikaciju, nazvati ludnicu, policiju i sve ostale ustanove i reći da postoje dva bolesnika u gradu. Iako postoji ta doza straha da ću...