Izlaziš iz mene I nije baš neko pogodno vreme Za to. Napolju se konačno sunce javlja I trava nad grobovima do zaborava Na groblju raste. Premašila je kolena I pustila da sraste Nečija sveća. Razigrana deca Skupljaju vosak i pevuše. Napolju se konačno Javilo sunce. A, ti izlaziš iz mene Tromo, Bolno, Posrtajući; Bolje si umeo ući Pod kožom Prošlog sunca. Izlaziš I nije mi svejedno Što...

On nag u mojoj sobi; Između dva tela Samo gusti je dim nargile  Sa ukusom nane. Na moje rane Pala je prašina. Soba je čista, Zadimljena. I nekoliko krivina Na posteljini. Ležiš nag. Svi prozori su razvaljeni. Vani odlažem svoje misli. Ti naglas po prvi put misliš I pričaš za oboje; Ja ćutim pod posterom Skali i Moldera Kolena modrih, Potpuno obijena Usred svog...

Daljina se objašnjava našom fizičkom blizinom. Daljina je posledica naših pokušaja bliskosti. Daljina se proteže tišinom Dok te izobličenog vidim - Pogledala, neuverljivo, slučajno. Daljina je tih nekoliko ćutke koraka do kuće Kad znam za kojim te stolom ostavljam; Skrštene noge; I ruke; Gustina istanbulskih magli u kolutima dima pljuge. A, samo smo dve piksle...

Moj stari pod zemljom Rešava ukrštene reči, Otvara geografske karte, Bajke ruske prepričava, Moj stari pod zemljom Zagovara crve. Moj stari odlazi od kuće I ne zna kako više Neće da se vrati, Pola je pet, Ker ga za nogavicu Nazad vuče, U dvorištu ostalo je Jedino još to žuto kuče. Moj stari pod zemljom Pod kapom svojom leži, U odelu...

Kada bismo izbrojali sve mladeže na jednoj Mileni, Možda bi u tom malom bilo bogatstva više nego u suzama kiše iz kojih izrasta jorgovan. Kada bismo izbrojali sve vlasi kose na jednoj Mileni, Možda bi tamo bilo više odsjaja nego u suncu. I ruka položena na srcu Da je nikada...

Sedim u hodniku Bolnice propale, Pitaju preostali Koliko je do Nemačke. Ja sam se vratio Da bih otišao negde; U grobu je hladno, Ali jedino se tamo Može bez tebe. Izveštaj čekam, Odzvanja kašljanje; Veš se nazire otrcan; Mirišu jedva kupljenih Sto grama kafe. Iz sobe pored Širi se dreka: - Izlazi napolje, Nisi ti jedini Što ovde čeka! Izlaze ljudi pognute glave, Bolest isteruju, U...

Pljujem sve neizgovorene reči Kao dete svoje zalogaje. I bacam ih ispod stola, U tišini, Kad niko pored ne može da vidi Da mi naširoko, Uzduž i popreko, Nedostaješ. Pijem sve tebi prećutano, Nešto progutano, Nešto ispljuvano, Ispod stola, U tišini, Kad niko pored ne može da vidi Da mi naširoko, Uzduž i popreko, Nedostaješ.   Autorka: Elena Ederlezi Fotografija: weheartit.com ...

Noćas kada gore Džamije, Katedrale I crkve, Noćas kad se ruše Iluzije o večnosti, Možda ovo bude, Noćas, Moja poslednja pesma Kada nožem moje srce, U mraku sačekaju ljudi I na prepad ove grudi, Raspore neznanjem. Možda umrem noćas Il’ živa večno ostanem Dok neki slučajni plamen, Noćas kada gore Katedrale, Crkve i džamije, Ne podseti da večnost Po iluziji samo traje. I ništa više. Autorka: Elena...

Kad praviš tati sendvič, Ti sve osim sendviča praviš I u taj sendvič staviš Sve čime bi otac mogao da podglavi Tmurnost pariskih ulica I grubost lica Koja ne ustaju u prevozu; Kad tati sendvič praviš Ti u taj sendvič staviš Mladost da ne primeti Kako su majka i on već stari. Kad tati sendvič praviš, Ti...

Jer svaki put kada odeš, Ja se mrtva udam za tebe. Iz mrtvih probudim ljubavi groblje I krene povorka mrtvih svatova; Jer svaki put kada me zaboraviš, Ja se venčavam, naga, bez haljine. U mraku groblja obred dugo traje - Svadbi prisustvuju tvoje daljine; Jer svaki put kada se ne javiš, U sebi se...