Krotimo tunele svesti, rađamo svetlost doslednosti iznova. Noć. Nabujale misli stežu mišiće i zvone tugom u štitnoj žlezdi. Grlo žare note natovarenih nesigurnosti u budućim bojama sklada. Bas bubanj najavljuje običaj u kojem bliskost postaje opsesija oko koje se pletu neizrečene prostirke ukočenih radosti. Kako...
Zašto me sad gledaš tako? Tako sa očima punim suza dok ti donja usna podrhtava. Nisam ništa loše rekla. Niti ružno. Niti tužno. Samo sam rekla da sam juče htjela da umrem. Dobro, možda bih i danas malo da umrem, ali ne zauvijek. Treba da...
Dobro je – pomislih. Ipak se nije dogodio Smak sveta. I nisam jedna od onih žena koja je prihvatila život u svemiru, zarad naučnih istraživanja. Odbila sam da skačem s padobranom na leđima. I znaš, šta ? Nije se dogodila ni scena iz nisko – budžetnog filma....
Da su se izgubile prave vrednosti odnosa, zahvaljujući internet mrežama je već opšte poznata činjenica. Volim te više ne znači što je nekad značilo, sviđa mi se ne znači što je nekad značilo, poštujem, to zapravo više i ne postoji. Danas svi sve vole, svi...
Svako jutro sam je sretao kad sam išao na posao. To je bio jedini razlog što sam zavolio fiksno radno vrijeme od osam do četiri. Nerijetko bi se našli zajedno u liftu koji bi postao jako brz, iako mi je uvijek išlo na živce koliko...
Pod meku ti se uvuku kožu rukama čvrsto zgrabe ti srce usnama toplim za se te vežu očima ti do duše prodru a onda...
Teško gvožđe lomi suvu ispucalu zemlju. Plugovi, koje vuče moj umorni Raša, plove po ovoj ravnici, seku crnicu kao kada pramac seče mirno more. Svuda oko mene je ravnica. U daljini trepti, kao neka fatamorgana, stara jabuka još od turskog doba. Velika je žega, graške...
Ne želim da zaspim. Ako zatvorim oči, nedoumice koje me muče pretopiće se u košmare. Zurim kroz prozor, pozno je doba. Fiksiram pogledom svetlo u desnom uglu tržnog centra sa sve stadionom odozgo, koji liči na vanzemaljski matični brod. Pokušavam da saberem misli. Oglašava se...
Već satima stojim kraj otvorenog prozora, čekajući novi dan. Ili nešto da me natera da prestanem da čekam i odem na spavanje. I dočekala sam, bio je to hladan vetar, koji me je odjednom ošinuo po ramenima, za sobom ostavljajući umršene zavese i moju kosu....
Imao sam dvadeset godina. Ona je imala pedeset i samo mene. Posljednjih par godina živjela je u tišini, govoreći samo kada je to neophodno i uvijek kratko, odmjereno. Nije imala prijateljice niti rodbine koju je posjećivala. Ni njoj niko nije dolazio. Imala je pedeset i...