Lako je ukrotiti zveri Prirodu staviti pod kontrolu Vreme učiniti toplijim Teško je naći ljubav iskrenu Pravu Neuništivu Lako je pronaći lek Izlečiti ljude Uništiti bolest Teško je kad osetiš ljubav pa čezneš Strepiš Brineš Lako je umoliti ljude Okončati rat Sklopiti primirje Lako je skinuti Zvezdu sa neba Mesec poneti sa sobom Sunce okačiti o vrat Lako je zaustaviti vreme Usrećiti sve Smrti doći...
Iz nemoći da bilo šta promeni javila joj se potreba za pisanjem. Čini joj se, da će, ako sve stavi na papir, to i nestati, poput magle, izgubiti se u nekom neobjašnjivom zaboravu uma. Ali neće, pa neće. Nikako da nestane. Šta uopšte čovek zaboravlja,...
Zamislit ćemo da smo u "Ponosu i Predrasudama" i pismima razgovarati. Nida Dil mi se nikako ne uklapa u to stoljeće. Ona je avangarda. Ili osamdesete i erotizam. Ona je žena koju ni Endi Varhol ne bi mogao uništiti. Ima neobično duge noge i brblja toliko...
Neizvesnost lako uznemirava strpljenje, tone u besnoj magli, prisustvom besmisla nemislećeg bića bezglasno sluti nesreće, nadolazećih praznina hladnih usana, udaljenih i osušenih duša, beskrajno dugih provalija života. Prezir razmaženih nema granica, nestvarne ljudske prilike postaju lebdeća stvorenja. Iz mrtvila sive pustoši baciće mrvicu života, kvasac zla, crni zagrljaj kao pritisak vetra, ravnodušnog pogleda vladaoca tame. Postojanje se ljubi u preobražaju...
Kada bi otvorio dlan, ja bih na njemu iscrtala jedan predivan san. Zbrinula bih tvoje vešto skrivene strahove. Umem ih razumeti. Napravila bih novu liniju sreće, koja bi se ukrstila sa tvojom linijom života. Iscrtala bih nove poljupce, nove zagrljaje, nove osmehe. Novog tebe. Pokazala bih ti šarenilo neba iza crnih oblaka. Umirila bih...
Meni uvijek kada je teško, ja tebi pozvonim na vrata. A kada sam sretna...
Doš'o je i Osmi mart. Dan kada naročito volimo ženski pol. Kada to iskazujemo karanfilom i dezodoransom. Kliše il jok, grad je ovog Osmog marta pun celofana i karanfila u njemu. U rukama dece, koja idu u školu, i nadaju se da će učiteljicu „omekšati“...
Ne brojim dane, jer je svaki nalik prethodnom. Ne brojim dane, nebitno je, kad je u svakom. Danas ne plačem. Danas je još gore. Imam suve suze, koje bez prestanka teku i bol bez početka i kraja u grudima. Svaki moj uzdah je zapravo njegov....
Nemoj me pitati ništa. Postoje stvari koje ti nikada neću reći. Pristajemo na prećutnu saradnju, dok ti ne dosadi da me voliš. Ili meni ne omrzne da ti verujem. Neki će reći da sam ovo pisao u dubokoj rezignaciji. Nisam. Nisam čak ni muškog roda. Ipak, tako je efektnije. Žene su oduvek krivili za...
Kontrast je ono što daje jačinu. Njen osmeh, radostan i srećan poput dečijeg, obasjavao je silinom nepobedivosti. Okružena mrakom i sumornim tvorevinama maglovitih hodnika ljudskog mozga, blještala je kao retka orhideja iznikla iz pukotine kamena koju škorpije koriste kao sklonište. Moraš nakupiti skupinu sopstvenih demona,...