Ne smeta mi

1. maja 2017.

Ljudi misle da ne znaš kad te lažu. Pa lažu bez kočnica i reda. Onako, pravolinijski. Ja to umem da shvatim. Uglavnom, umem i da pređem preko te šarene laže. Nasmešim se. Aha, da, tako, jeste. Razumem, nije problem. Nema veze, drugi put. I ja isto tako.

Dan nekako prođe. Preguramo sve težine koje postoje. Žmu i ja.

Al’ što da vam to pričam?

Bolje nešto da vas slažem.

Na primer.

Ne smetaju mi izmišljotine samoprozvanih kraljica fejbuka. One su tako slatke u tim iznošenim starkama. Nose punđe i uvek u namrštene. Kao ide im sunce u oči. Ne smetaju mi, ozbiljno.

Ne smetaju mi lažne optimistične priče i podsmeh nazovi genijalaca kad ne umem da rešim običnu matematičku jednačinu. Jbg, ja i dalje delim sveske na „sveska u linije“ i „sveska u kocke“. Nisam ja kriva što maštam u tri dimenzije.

Ne smeta mi da slušam kako je najbolje da  ćutim, „jer je tako vreme došlo“. Ne smeta mi, kad smo kod toga, ni to vreme. Ne smeta mi, jer je ovo idealna klima za iste te samoprozvane carice društvenih mreža, za genijalne skupljače kupljenih diploma, za doktore koji dijagnozu čitaju sa Gugla. Ma kakvi, što bi to meni smetalo?

Imam tu jednu poznanicu. Njoj sve mnogo smeta. I ona samo o tome priča. Kaže: ne trpi nepravdu! Zato ne zaklapa. On to ovako, a jadna ja…Oni svi ovamo, a sirota ja… Bez kuknjave ne ume više ni čašu vode da popije. Težak joj je život kaže. A onda na fejsbuku postavi motivacioni status. Kao: ljudi, držite se, život je lep. Pozitivno naklapanje do neprepoznatljivosti.

Ne znam da l’ joj to vredi. I ko je ona zapravo. Ona što jadikuje ili ona što prosipa pamet po fejsu? Koja od te dve laže onu drugu?

Ljudi misle da ne znaš kad te lažu. Pa lažu bez kočnica i reda. Onako, pravolinijski. Ja to umem da shvatim. Uglavnom, umem i da pređem preko te šarene laže. Nasmešim se. Aha, da, tako, jeste. Razumem, nije problem. Nema veze, drugi put. I ja isto tako.

Dan nekako prođe. Preguramo sve težine koje postoje. Žmu i ja.

Nema foliranja, nema kukanja. Samo zagrljaj kao detektor laži. Pa kad zaškripi il’ nešto nije u redu upletemo ruke ili pustimo da nam se rukuju srca.

Ostane mesta samo za istinu.

I ljubav.

I onda mi tek ništa ne smeta.

2ed10ac85bae38ae0aba30fffb5996d6

Autorka: Srbijanka Stanković

Izvor fotografije: pinterest.com