U sredu je u redu.
Da preko tebe gaze,
dok stojiš u redu,
autobusu,
ili supermarketu.
Da ujutru oblačiš,
konzervativnu uniformu.
I dodeliš i prihvatiš,
samozvanu ulogu
nevine svetice.
Umilne bezgrešnice.
A uveče pokazuješ telo,
sebi,
i onima koji nikoga ne jebu.
U sredu je u redu.
Da se eksponiraš,
plasiraš,
i dostojanstvo degradiraš.
Da gledaš kako im u falusu,
krvlju puniš svaku venu,
dok zamišljaju,
kako bi mogli guzu da ti jebu.
I da te jebu,
u sredu,
je sasvim u redu.
Ali nije u redu.
Da sebi ne priznaš,
kako si sama na svetu.
I da ti razum pravi sve veću štetu.
Ni da porive gutaš,
kao prenapaljenog klinca spermu,
nije u redu.
Da te svaki put sve dalje odvedu,
i vrate ispražnjenu,
i manje srećnu.
Ne,
to baš nije u redu.
Čak ni u sredu.