Jebi se!
Ti,
i te tvoje pune usne.
Koje mi začepe usta,
svaki put,
kada pokušam nešto da izgovorim.
Jebite se,
ti i tvoj osmeh.
Koji mi razoruža razum,
šake i telo.
Pa ti se goloruka predam.
Bez borbe,
svaki put me osvojiš.
I suvereno,
vladaš mojim telom.
Kao da poseduješ tapiju,
na bezuslovno i bezgranično,
uživanje.
Jebite se,
ti i te tvoje oči.
Koje me i golu ogoljavaju.
Svlače komad po komad,
srama, stida, greha.
Strastvenije i snažnije,
od šaka,
zarivenih u meso.
Jače i teže od tvog tela,
koje mi prikiva,
butine za karlicu.
Dok ne ulegnu
i srastu.
Kao da im je taj položaj,
anatomski namenjen.
Jebite se,
ti i tvoje reči.
Glas koji ih oblikuje.
Zvuk tvog disanja.
Tvoji uzdasi i izdasi.
Pomeranje pluća.
Lupanje srca.
Pulsiranje vena.
Grčenje mišića.
Tvoje ruke,
i široka ramena.
Gola leđa.
Jebite se!
Jer nemoćna,
pred tobom svu moć,
imam.