Možda prestanem da pišem. Nakon noći, u kojoj ćeš mi izrecitovati, sve moje reči. Koje su se uglavile na razne papire, čekajući da ih ti iščitaš. Možda se jednom uselim, u onaj stan, u starom delu grada. Sa malenom francuskom terasom. Dovoljno velikom, da na nju stanemo ti i ja, i knjiga moje poezije. Otvorenom, taman toliko, da nam se sagoreli...
A može li da te sakrijem od drugih? Pa da mi se ujutro uvučeš pod pokrivač i nevidljiv me dodiruješ i ljubiš, Golicaš usnama umotaš u svoj zagrljaj. I dok ležim okupana suncem na plahtama ustaneš i kuhaš mi kafu. I onda mi u susret lete dvije šoljice i kolač od narandže, a...
Isuse, majko, bilo je užasno, stajao sam tamo kraj jebenog stroja za pranje suđa, a suđe je samo dolazilo i raslo pred mojim očima, kao da se povećavalo kakvom magijom, i ma koliko se trudio sve oprati na vrijeme, nisam stizao oprati ni pola do...
Pričam ti priču. Sreten Simić je vozio beogradske tramvaje 27 godina. Svačega se u svom radnom veku nagledao. Ali nikad nije bio srećan. Njegova „dvojka, obnevidela od neprestanog kruženja” kao da se poigrala sa njim. Od neprestanog kruženja dovela ga je do kruženja koje prestaje. U petak uveče,...
Sedneš u poslednji tramvaj, staviš slušalice u uši i preseliš se u neku drugu dimenziju. Čuvaš noć od budnih dok kliziš bulevarom. Na kraju stigneš do sebe. *** Deceniju kasnije, bez tramvaja, bez slušalica, u drugoj dimenziji – pretvorili smo se u noćnu stražu. Dežuramo na granicama...
Jutro nema nameru da stigne Dok čekam prvi tramvaj i šutiram napuklu flašu piva. Samo par zalutalih duša Umornih pogleda vreba praznu Slaviju isčekujući prevoz. A on ne dolazi Kao ni bilo koja devojka U moj krevet. Hladnoća pruža osećaj izgubljenosti pravi od mene malog čoveka Koji se srozava Birajući...
Sećaš se kad smo polagali ispit iz filozofije na drugoj godini faksa? Štrebala sam skoro tri meseca. Ti si samo prelistao skriptu par dana pred ispit. I položili smo. Oboje. Ti si dobio višu ocenu, naravno. Smejali smo se, jer su vreme i trud relativni faktori. Ne isplate se...
Ulazim u tramvaj. Puštam oči da se slobodno kotrljaju ka zadnjem trapu. Sanjiva lica. Tužna i nezainteresovana lica. Vidim pravu salatu sačinjenu od lica. Vidim i njega. Brada od četiri dana. Probušena hrskavica na uhu. Mala alka. Jedan deo kose je pokupio u neobaveznu punđu. Karirana...